Tina Koceli
SCENARIJ
mučan je zadatak ispljuvati vlastitu priču. ispričanu već stotinama života i svaki puta sve slabijeg mirisa. uzmimo stoga da ovo nije moja priča. prihvatimo je pričanu recimo u trećem licu. premda, priče trećeg lica u današnje vrijeme ne ostavljaju trag kakav priželjkujemo. publika očekuje, štoviše nada se lošem koje se dešava osobno vama.
stojite na pozornici. pokušavate dočarati problematiku. trudite se ne ostavljati dojam osobe koja ima grčevitu potrebu svidjeti se svojoj publici. oni osjete vaš pokušaj prevare i postaju zvjerski raspoloženi. grizu. voljeli biste da vas ponekad za promjenu osim ugrizima obore i nečim drugim. recimo ovacijama. međutim ovacije se dešavaju samo određenim prvim licima. licima koji se naziru među unaprijed učinjenim rezervacijama.
kako mi ne volimo kažnjavati sebe samim činom rezerviranja (tješimo se, zapravo nam je pristup od početka bio zabranjen), i dalje pričamo u imenima onoga trećeg, četvrtog, i petog (koji put ubacujemo sramežljivo i ono prvo). i vraški se trudimo da pritom ne zaudaramo.
uvodimo vas u priču. unutar sredine kraja priče. ne želimo zamarati preopširnim i nepotrebnim počecima koji nas i tako dovode do završetka.
problem s kojim se trenutno suočavamo i koji ruši sve mogućnosti kvalitetnog napretka jest sukob trećeg sa prvim licem. sve ono što se dešava, dešava se zapravo njemu, ne meni. ili, dešava li se zapravo ono bitno meni, a ne njemu koji priču priželjkuje?
uvodimo vas dalje primjerom:
gledaš kroz prozor sobe u zalazak sunca. zadovoljan si gledanjem. lijepo ti je. očaran si zalaskom. (primjećujete da prelazim spontano u drugo lice i to me priznajem, pomalo zbunjuje). zadovoljstvo je u ljepoti postojanja tog zalaska i ljepota je u tome što nije neophodno približiti se i postati dio tog zalaska da bi uživao u njemu.
kako to biva s ljudima? uzmimo primjer drugi:
nalaziš se u galeriji slika. približiš se jednoj koja ti se čini bliska, interesantna. promatraš ju. ne dotičeš je jer svjestan si: postoji pravilo zabrane. u sebi osjećaš neodoljivu potrebu spojiti se sa odabranom slikom. želiš ući i istraživati, a za to je potreban dodir.
skrivaš se dok ne dođe vrijeme odlaska gomile pojedinaca i zatvaranja. polako se izvlačiš. približavaš se. tiho, na prstima, ne dotičeš se parketa. dotičeš sliku. ona ti uzvraća dodirom i ti ulaziš u nju. saživljavaš se sa radnjom slike. postala si njen dio. štoviše, postala si njen glavni lik. ali iznenada, kako to obično biva, slikaru ponestaje inspiracije ili boje i slika se prekida. i ti ispadaš.
čekao je drugo jutro da otvore galeriju. sjedio je mirno na klupi i promatrao praznim pogledom bivši život pred sobom. njegov lik se još uvijek nazirao u bojama i konturama naslikanog. digao se i polako izašao. (nalazim se u galeriji slika. promatram sliku svog mogućeg života. izlazim bez prethodnog približavanja.)
likovi ove priče, ta naša lica prva, treća (ponekad po potrebi i druga), sreću se sasvim neplanirano prilikom izlaženja i odlučuju osnovati bračnu zajednicu. utroje.
nazovimo ih: bilo koji naziv je odgovarajući.
oni sada postaju naši likovi, a priča postaje vodič kroz njih.
sjedi u naslonjaču (jedan od likova). promatra s velikom pozornošću televizijski program. stvar nije u televizijskom programu, sama pozornost je urođena. očekuje večeru.
stoji pod tušem (drugi od naših likova). uživa u mlazu tekućine što ispire s nje današnji, jučerašnji i sav prethodni utjecaj života.
treći lik priprema večeru i uživa u svom liku. svojoj večerašnjoj ulozi. za večeru priprema sirove lignje marinirane u kiwiju. pretpostavlja da će večera ostati nekonzumirana ali svejedno ju pripravlja. recept je dobila od čovjeka kojem bespredmetno vjeruje.
sjedaju za stol i konzumacija počinje. gađenje je prisutno, ne žele ga izbjeći. za stolom je tišina.
ubrzo, čak prebrzo gađenje zamjenjuje oduševljejnje. oduševljenje načinom pripreme i novom teksturom. treći lik ostaje iznenađen otvorenošću i prihvaćanjem novoga.
siti, liježu u svoje postelje. neki zajedno neki odvojeno. odvojeno svojevoljno ili prisilno nije nam poznato. čitamo scenarij, slijedi vođenje ljubavi. mole nas da se doimamo prirodno prilikom vođenja ljubavi.
(što se dešava ako tu ljubavi nema? što se dešava ako u prirodi nismo u mogućnosti ljubav voditi prirodno?)
troje lica ustaju iz svojih postelja i odlučuju se držati našeg scenarija. scenarij navodi da prilikom vođenja ljubavi likovi sami pišu svoja pravila. divnog i teškog li scenarija.
likovi odustaju i ponovo liježu, neki odvojeni neki zajedno.
vrijeme je jutra, napad na snove od prethodne noći. naši likovi se bude istovremeno i sjedaju za stol, gladni. on je gladan i želi jaje. ti želiš samo kavu, nikad ne jedeš ujutro.
ja želim nešto jače i točim vodku. doručkujemo. naše doručkovanje traje, volimo da traje jer time odgađamo sam početak traženja dana.
dan ipak neizbježno snažno pada na naše likove i oblači ih u njihove dnevne odore.
lice jada, lice srama i lice prosjaka. lica odlaze na svoje dnevne neizbježne poslove. u mislima im povratak i ponovni pokušaj izvedbe neizvedene sinoćnje predstave.
ti si obećao u današnjoj pauzi za ručak pronaći nekoliko novih scenarija koji bi odgovarali priči i pretvorili našu temu iznutra u scenu, nazovimo je, vođenja ljubavi.
za našu priču je bitno snimiti ovaj film. bez filma priča se prekida.
ja ću sudjelovati, nema nikakvog problema. možda malo pripita jer alkoholni doručak prelazi u ručak, te sam pritom ni od kakve pomoći pri nalaženju prihvatljivog scenarija. ali sudjelujem, moj lik se uvijek trudi biti dio nečega.
ona se zaustavlja uz cestu i kupi tipa, autostopera. na licu joj se rađa znalački i pobjednički osmjeh. ne prestaje titrati. otkriva što im je potrebno da bi ostvarili svoje uloge. potreban im je lik izvana. lik koji zapravo i neće sudjelovati, lik čije se ime neće jasno vidjeti na najavnoj i odjavnoj špici. autostoper.
uvodi ga u priču, on sliježe ramenima, pripaljuje cigaretu i bavi se matematikom. ova igra mogla bi ga dovesti do odredišta na koje je krenuo. ulazi u igru.
(puštamo ga da živi u zabludi vjerujući da je imao imalo izbora.)
nalaze se u dnevnom boravku.
on ulazi usukanih ramena. primjećuju nemir na njegovom licu, nije imao uspješan dan. nije našao odgovarajući scenarij.
ja ulazim lelujavo i sjedam potapajući se u fotelju. dan za mene nije ni postojao.
ona ulazi s odabranim i smiješi nam se. odgovorna je za rješenje scenarija. film se njenom zaslugom nastavlja. ona sjeda na tepih i upućuje mu riječi: "NA TEBI JE RED. POKAŽI SVOJE ZNANJE".
on vadi pištolj i skraćuje im scenarij.
STANJE --- - - - - - - -- ---------------- ------ - - - - - - - -- - - - ----
ližem dlan slan je, finog je okusa - -- - - ---------------------- - -- - - -- ---
listam novine bljutave su -- - -------------------------- -- - - -- -- - - - - ---
ne, bez okusa su -------------------------------------------------------------------
skrivam se iza svog dlana - - - - -- - - - - -- - -- - - - -- -- - -- -- - - --
iza novina se nije moguće sakriti -- - - ------- ----------------------------------
ritam je tu neki ludi ritam ------------- ------------------- - ------- ------
vodi me na neko mjesto na kojem mi dlan nije potreban ----------------
ovaj tekst bit će bez bjelina, bez ništavila -------- --------- ----
potpuno popunjen ----- --------- ----------- - - - - - - - - - -- -
makar u meni bilo bjelilo --------------- - - - - - - - -- -- - - - -- - -- - - - --
čuju me mono ja se cujem stereo - - - -- - - - -- -- -- - - - - -- - - - - - -
nema veze, u novom dobu smo --------------------------- - - - - -- - ----
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
- - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ---- ----- - ------------ - - -
SUSRET DVOJE... VREVA
hotelska soba orahova ljuska javni toaleti napušteno gnijezdo
sastanak na trgu kod sata
uspinjanje stepenicama jedna noga druga noga penjanje
penjanje uspon spust šetalištem nalijevo
parovi nadesno zidovi spoticanje
mesnice svinjske koljenice u izlogu začini
život
cipele jedna druga iste cipele isti ljudi ista
zabijanja i pribijanja slika pejsaža po zidovima
hodanje koračanje sjećanje na sutra izgubljeno
vrijeme nas
hotelska soba francuski ležaj rub kreveta pritvorena vrata
kupaonica zvuk tuša
umirujuć
kucanje na vrata
novčanica hodnik cipele i opet cipele hodnik pun
cipela i koraka skokova u vis novčanica u ruci tjelesa
sve puno tjelesa i novčanica tjelesa novčanica
DANI KONJA
sanjala sam te u obliku ogromnog sivog konja,
pala je ljubav na prvi pogled među nama.
neobične kombinacije čovjek/konj nisu bile uobičajene (čak ni u snovima),
stoga se ohrabruješ i upuštaš u stvaranje ljudskog bića.
u tvornici stakla režu te popola,
ostaje ti samo prednjica s dvije noge. ostaje ti ono bitno, misao.
(cijelo vrijeme dok si živio lik konja imao si svoje lice.)
san kulminira realizacijom tijela. postaješ čovjek.
malo sjeban ali čovjek, licu dodaješ i tijelo.
makar, bila bih s tobom i da si ostao konj.
(bio je pekar u pekarni, radio je najbolje slance u zagrebu).
pisao je kolumnu u jednom od magazina. bio je pisac. recimo.
pisao je za njih i za sebe.
ono za njih uspjevalo je kod njih. ono za sebe nije uspjevalo ni kod sebe.
ispod svake kolumne stajala je kontakt adresa i vrištala: javite se.
nisam odoljela. javila sam mu se.
iz zajebancije, mislim. iz potrebe, mislim.
činio mi se tako sjeban tip. uz njega ću se osjećati savršeno savršena.
tekla je zajebancija. pozvao me na ispijanje kava.
ludo, ali zaista je pritom mislio na beskonačno ispijanje kava.
on nije tip koji bi pritom mislio na jebanje.
nije.
dogovorili smo nalaženje. (još uvijek se tražimo).
prohodala sam oko zgrade tri puta. prošao je jednom u suprotnom smjeru.
znala sam, bio je to on.
jer bila sam to i ja.
čekao je na ugovorenom mjestu. poslao je poruku: kasniš.
pomislila sam: neću nikad ni stići.
počeli smo beskonačno ispijanje.
jedno drugog.
bio je totalno izgubljen lik. i ja sam bila totalno izgubljen lik.
možda od njegove polovice i moje četvrtine napravimo nešto cjelovito.
---------------------------------------
vozim se u tramvaju.
vozim se u pravcu njegovog prostora. padala je kiša.
čekao me na stanici s cvrčkovim kišobranom. izgledao je smiješno.
pred nama je velik i težak zadatak.
jako smo zabrinuti.
moramo natjerati njegov ud da proradi. (nije mislio svojom glavom).
prolazimo pored mini dućana. (smiješno kako je sve mini, od kišobrana do dućana).
on: čekaj me, moram kupiti toalet papir. pomislim:
toliko serem. boji se, ponestat će mu toalet papira.
važno je imati toalet papira.
doista neophodno.
ležim mu na prsima. ljubi me u kosu bez prestanka. zvuči doista glupo.
kao kapanje vode iz pipe u kupaonici.
osjeća se savršeno. osjećam se zbunjeno.
ud je proradio, ali ne onako kako bi meni odgovaralo.
suočio bi se s vaginom i svaki put poginuo.
dala sam mu da drka.
ležala sam kraj njega i promatrala kako drka.
gledala sam film.--------------------------------------------------
vozi se u autobusu.
vozi se u pravcu mog prostora.
ne želim da dođe ali nema zaustavljanja. nije se više bojao vagine.
pomislim=trebala bih biti sretna. pomislim=nije mu više stalo.
jebali smo se kao mama i tata. jeli smo kao mama i tata.
došao je kraj.
kraj=nema tu neke priče. on nije čovjek samo za ševu.
neki te ljudi ostave u tišini.
neki te potaknu na priču.
neke potakneš na priču pa ostaviš u tišini.
kraj.
