hrvoje frančeski
Skačemo na glavu
Možda nikad nisam znao gledati otvorenih očiju.
Šetali smo po plaži. Deveti mjesec je već bio pri kraju i spremala se sezona velikih kiša. Bili smo bosi, obuću smo ostavili u njenom stanu. Njeni nisu bili kod kuće, kao i obično. Bili su na poslovnom putovanju.
Pijesak je bio mokar i hladan. Šetali smo i pričali. Bez prestanka. Tad mi se činilo da nema lakše stvari na svijetu od pričanja s njom.Gotovo nikog nije bilo na plaži. Jedan se mladić igrao sa svojim psima, dva su starca sjedila na klupi pokraj stabla tamarisa...
Nebo je bilo oblačno i zrak je mirisao na kišu. Ptice su letjele nisko. Barka se ljuljala na otvorenom moru. Zašutjeli smo.
Počela je padati kiša. Pljusak. Kao iz kabla.
-Jebemu!-viknula je.
Stajala je pokraj mene, njena duga crna kosa slijepila joj se za lice, njena haljina pripila joj se uz tijelo.
-Jebemu-viknula je opet-ovo mi je nova vešta! Spizdit će je kiša! Amo se vratit doma.
Okrenuo sam se i vidio kako kiša ispire naše otiske stopala.
Do njene kuće bilo je dvadeset minuta hoda.
-Čekaj-rekao sam-znam tu jednu špilju u koju se možemo sklonit.
-Okej, samo brzo.
Uzeo sam je za ruku i krenuo.
Starci sa klupe su nestali. Čovjek se sklonio pod stablo dok su njegovi psi bezbrižno nastavili svoju trku po plaži.
Nakon nekoliko minuta trka stigli smo do onog što sam ja nazvao špiljom. To je, u biti, bilo udubljenje u stijeni, duboko par metara. Ušli smo unutra. Ona je stala drhtati od zime.
Krenuo sam prema njoj kako bi je uzeo u naručje, no ona je sa sebe skinula svoju mokru haljinu. Ostala je samo u donjem rublju. Nastavila se svlačiti.
-Dođi-rekla je i ja sam došao. Znala je da mi je to prvi put.
Bio sam nespretan no njoj to nije smetalo.
Sjeo sam na pod. Ona je brzo oblačila svoje mokro rublje.
-Isuse! Pa ti moraš pod hitno u bolnicu!
Krv mi je kapala preko očiju.
Kiša je prestala.
Oprao sam čelo u moru.
U bolnici su mi zašili glavu. Šav je imao četri punta.
-Šta si radija da si se ovako uredija-upitao je mlađahni doktor pregledavajući šav.
-Skaka je u more na glavu. U plićak. Budala!-rekla je ona i nasmiješila se prema meni.
Uzvratio sam joj osmjeh.
Doktor se nasmijao.
-Ajde doma i pazi se. Miruj par dana, znaš? Dobro si proša, moga si dobit potres mozga.
-Fala van doktore-rekla je-Amo ća.
Zahvalio sam se i krenuo.
Polako smo se šetali prema njenom stanu.
-Šta ćemo sad?-upitala je.
-Hm. Mogli bi ić do tebe i skakat na glavu.
Nasmijala se.
Zagrlio sam je i dugo je, dugo, ljubio.
I wanna go home
Gradić je bio miran. Stiješnjen između brda razlio se po dolini poput prolivenog mlijeka. Noć se uporno pokušavala probiti u grad, no stupovi narančastog svijetla, poput gordih čuvara, uporno su je odvraćali od njenog nauma. Gradić je bio pust, svi su spavali. Samo je jedno svjetlo gorjelo, ono u pekarnici. Pekari su jedini koji su radili u ovaj kasni sat. U daljini, osvijetljena bijelim svijetlom reflektora, stajala je hidroelektrana, glavni izvor prihoda većine žitelja ovog grada. Na istoku pojavila su se dva žuta kruga, farovi automobila koji se približavao gradu. U automobilu spavala je Diana, šesnaestogodišnja djevojka. Za upravljačem sjedio je tridesetpetogodišnji čovjek. Njegovo ime bilo je Denis.
Automobil je ušao u grad, prošao glavnom cestom pokraj policijske stanice, vijećnice, doma zdravlja, velikog samoposluživanja i pekarnice. Na drugom raskrižju skrenuo je lijevo, pa desno, pa je dugo išao ravno. Naposljetku je usporio, skrenuo na prilaz, podigao vrata na garaži jednokatnice i parkirao se.
Diana se probudila.
-Šta je...
-Probudi se, došli smo-odgovorio je Denis.
-Ovo je Diana, jučer je stigla sa svojim ocem i od danas će ići s vama u razred. Očekujem da ćete joj pomoći da se uklopi-govorila je profesorica razredu.
Diana se odšetala do zadnje klupe i sjela.
-Neka joj netko da raspored da ga prepiše-rekla je profesorica-A mi ćemo se danas pozabaviti beskralješnjacima. Beskralješnjaci ili avertebrate živi su organizmi koji...
-Okej. Znaš, Martin je bio omiljen među ljudima. Mislim, pa ljudi su plakali kad je odlazio u mirovinu. Kupili su mu tortu, i cvijeće i poklon. Svi, ali baš svi u firmi su ga voljeli. Bio je pošten, pazio je radnike, a znao je puno. I svi su ga poštovali. Imao je, kako se to kaže, imao je autoritet. Tako da vam neće baš bit lako njega nasljedit.
-Šefe, radim ovaj posao nekih trinaest godina i mislim da...
-Odmah da vas prekinem Denise. Možemo li preć na ti?
-Aha-odgovorio je Denis.
-Čuj me sad. Izabrali smo tebe na natječaju jer si mlad, jer, usprkos tome imaš ogromno iskustvo, i zato jer te preporučio moj osobni prijatelj. Ja ne znam zašto si iz one, budimo iskreni, pripizdine odlučio doći u ovu pripizdinu, al koji god razlog bio ja se nadam da ćeš moći dobro obaviti posao. Jer bude li problema, da budem iskren, letit ćeš van najbržom brzinom. Nemoj mislit da te pokušavam prestrašit. Ja sam samo naviknuo da ovaj pogon radi kao po loju, a ako se i pojavi kakav problem, očekujem da se on najbržom brzinom i riješi. Jasno?
-Kristalno.
Šef se nasmijao. Njegov trostruki podbradak tresao se od smijeha. Bio je to izvještačen, no ipak dobroćudan smijeh, kao kad se roditelji smiju dijetetu koje je upravo ispričalo loš vic. Denis je prepoznao tu vrstu smijeha i nije mu se svidjela. Šef ga je udario po ramenu.
-Dobro je, Denis. Ja stvarno vjerujem da ćeš biti dorastao zadatku. A sad, prije nego što počneš s poslom, mogli bi i nešto popit-rekao je šef i izvadio bocu konjaka iz vitrine.
-Pa, i mogli bi-nasmijao se Denis istom mjerom.
-Bok-rekla je šesnaestogodišnja djevojka crvene kose u majici Smashing pumpkinsa.
-Bok-odgovorila je Diana-ja sam Diana.
-Maria. Nemaš možda žvaku?
-Sori...-odgovorila je Diana i raširila ruke.
-To je o.k.-rekla je Maria i sjela na klupu-Što radiš u ovoj pripizdini?
-Sjedim.
Maria se nasmijala.
-To vidim i sama.
-Živila sam u sličnom gradiću i prije. Stari je dobio novi posao pa smo se odlučili preseliti. Meni nije teško palo. Ionako nisam baš imala puno prijatelja, a i oni koje sam zvala prijateljima bili su šupci.
-Sejm ting hier-rekla je Maria-Sve ti je ovo nedojebani malograđanski šljam koji misli da je strašno kul posudit od oca auto subotom, naroljat se i poševit kakvu šminkericu. Ako im se kurac uspije dignit. A ženske su još gluplje. Ej, seljačine!!!!-urlala je Maria-Idijoti! Jel se oće neko ševit? Ionako ste svi impotentna gamad!!!
Diana se smijala.
-Dobra si ti-rekla je Diana.
-Znam-odgovorila je Maria-Dobar ti je pirs.
Diana je isplazila jezik. Na sredini organa blistala je mala, srebrna okruglica.
-Starog je skoro strefio srčani kad ga je skužio. A u školi sam imala užasnih sranja.
-Moja stara me skoro ubila kad sam se jedanput ošišala na skin. Da kako to izgledam, ko da umirem od leukemije.
-Ma, sve su to seljačine-rezimirala je Diana.
-Jebi ih sve-rekla je Maria-Užasno sam gladna. Mogli bi nešto i pojest, a?
-Šta, da markiram prvi dan u novoj školi?
-Pa nećeš i ti valjda bit ko oni?
-Kad malo bolje pomislim, mogla bi i ja nešto stavit u usta.
Maria se nasmijala
-Sviđaš mi se mala-rekla je usprkos činjenici da je Diana bila sedam centimetara viša.
-I? Kakva je ta nova?-upitao je ravnatelj.
-Mislim da će bit problema-odgovorila je razrednica-Markirala je prvi dan škole. Zajedno s Mariom-dodala je kao da se to podrazumijeva.
-Uh. A otac joj je, bar po onom što sam uspio pohvatati, dobar čovjek-zašutili su na trenutak-Ma, to je ono što sam ja oduvijek govorio. Ne može čovjek sam odgajati dijete. Oba roditelja su potrebna. Eto, i ta Maria. Stalno s njom sranja. I to sve zato što joj je otac, onaj narkoman David, otišao kad je bila beba. Stoposto. Sjećaš se ti Davida?
-Išli smo skupa u razred-odgovorila je razrednica.
Dobro ga se sjećala. Bila je, baš kao i pola škole, zaljubljena u njega. Jednom, oboje pijani, žvalili su se na Tamarinom rođendanu. Njemu to ništa nije značilo. Njemu nitko uistinu ništa nije značio, mislila je razrednica. Bio je takav čovjek. S takvim mentalnim sklopom predodređen si ili za narkomana ili za hladnokrvnog ubojicu. No ubojici je najčešće stalo do sebe, dok je Davida bolio kurac za sve. Razrednica je uzdahnula.
-Smeće-rekao je ravnatelj-Najobičnije smeće. Nije mi jasno kako netko može ostavit dijete. U pičku materinu! Da se takvi rađaju u našem gradu...
Ono što ravnatelj i razrednica nisu znali je činjenica da Davida nije bolio kurac za sve. On je uistinu volio svoju kćerku i njenu majku. I baš zbog toga je otišao. Da je ostao, mislio je, upropastio bi ih. Otišao je zbog toga što ih je volio. Što je mislio da je tako najbolje. Znao je da će ga mrziti, i jedna i druga. No još više bi ga mrzile da je ostao. Ovako im je dao šansu za normalan život. Odlazio je zato jer nije bio sebičan. Znao je da nitko nikad neće shvatiti njegovu žrtvu i zbog toga je plakao. Smirio se tek kad je zabio iglu pod kožu u wc-u na autobusnom kolodvoru. To mu je bilo prijeko potrebno da preživi dugo putovanje na zapad.
-Konobarica je stavila hranu pred djevojke.
-Mmmm, majoneza-Maria je umakala pomfri u bijelu smjesu.
-Fuj-odgovorila je Diana-kako to možeš jest?
-Mmmmmmmmmmm-stenjala je Maria-Ovo je bolje od seksa.
-Nisu baš nešto dečki u ovom gradu, a?
-Impotentne seljačine-bijesno je odgovorila Maria.
-Ma u biti ima jedan dečko koji je dobar, i užasno je sladak-rekla je nakon kraće stanke.
-Ipak! Onda u čemu je problem?-upitala je Diana.
-Ma... Ne znam.
-A? Šta je bilo?
Maria se zacrvenila.
-A kako ti stojiš po tom pitanju?-upitala je.
-Ja? Pa tek sam došla.
-Ma ne to! Nego jesi ostavila nekog u toj tvojoj pripizdini?
-Dopusti da citiram jednu važnu povijesnu osobu. «Sve su to impotentne seljačine».
Smijale su se. Maria je zagrizla u svoj hamburger.
-Znači voliš Pumpkinse?-upitala je Diana.
-Volim? To je najbolji bend na jebenoj planeti! I Billy je užasno sladak!
-Ne znam. Ja volim muškarce s malo više kose.
-Billy Corgan-sanjarski je odvratila Maria-Ljubav mog života.
Opet su se smijale. Djevojke. Tinejdžerke. Tko bi ih razumio?
-Kako je bilo u školi-upitao je Denis.
Diana je sjedila na kauču, jela čips i gledala televiziju.
-Markirala sam-rekla je mirno.
-Već prvi dan-upitao je Denis dok je sjedao na kauč. Izuo je obuću.
-To ti nije pametno-prigovorio je.
-Votever.
Zabuljila se u ekran. Neka žena je govorila o pokvarenim aparatima za dijalizu koji su uzrokavali smrt jedanaest osoba.
-Upoznala sam jednu super curu. Zove se Maria i mrzi ovu vukojebinu iz dna duše. Baš ko i ja.
-Jebiga, dobro znaš zašto smo se morali odselit.
-Znam tatice-rekla je i poljubila ga u obraz-Kako je tebi bilo na poslu?
-Zajebano. Ma, prvi dan. Svi su malo nepovjerljivi, znaš kako je. Umoran sam ko pas.
Još malo su buljili u ekran.
-Stvarno sam umoran-rekao je dok je uzimao čips iz vrećice-Idem oprat zube i spavat. Oprosti.
-Nema veze-odgovorila je Diana-Ja ću još malo gledat televiziju.
-Ok. I sutra nastoj bit cijeli dan u školi-doviknuo je iz wc-a.
-Aha-odgovorila je Diana bez da je znala što joj je doviknuo. Na tv-u su bliještale slike poginulih u potresu na Bliskom istoku. Stavila je čips u usta, zatresla glavom i rekla
-Strašno!
Nakon desetak dana Diana je Denisu uručila poziv da dođe u školu.
-Kakvo si sad sranje napravila?-upitao je Denis.
-Znaš da mi se ne da ić u tu kurčevu školu. Markirala sam s Mariom. Onda smo naletili na jednog profesora u restoranu i taj frik, taj stari, napuhani pedofil nam je rekao da se moramo vratit u školu. Onda je uhvatio za ruku Mariu a ona se otrgla i poslala ga u tri pičke materine, rekla da je stara pedofilčina i da će, ako je još jedanput takne, zvat policiju. Ništa, praktički.
-Pa u pičku materinu Diana! Opet ćeš nas uvalit u govna! Pa jebemu mater, šta ti ne možeš niti malo pazit!
-Šta pazit! Pa malo je trebalo da nas stari siluje! Pa ovo nije normalno...
-Prekini, jel me čuješ?! Jel me čuješ?! Balavice jedna blesava. I sad ja moram u jebenu školu...Tako ti je Denise, ko s djecom legne, popišan se diže.
-Nisam znala da te to pali, tatice!-Diana se sad smijala.
-Luđakinjo! Daj ajd idemo u tu jebenu školu, da sredimo to sranje.
-Meni je savršeno jasno da su njih dvije trebale bit u školi u to vrijeme. Ali to nije razlog da...-govorio je Denis.
-Čujte...-rekao je ravnatelj.
-Čujte vi mene-prekinuo ga je Denis bijesno-Njih dvije tvrde da ih je on napastvovao-pokazao je prstom u starog profesora koji je sjedio na stolici u uglu ureda.
-To je laž!-viknuo je stari.
-Čujte, ja uopće ne sumnjam da su djevojke malo pretjerale, ali...
Stari ti je baš zgodan-šapnula je Maria Diani.
-Znam-nasmijala se Diana. Oba dvije su se zagledale u ovog dobro građenog, tridesetpetogodišnjeg muškarca. Bio je ljut, ali bilo je nečeg užasno racionalnog u njegovoj ljutnji. Znao je što hoće.
-Prema tome-nastavio je Denis-mislim da bi najbolje bilo da ovo zaboravimo. Ja ću popričat s djevojkama kako bi prestale markirati, vi ćete zaboravit na jučerašnji incident, i, ono što je najvažnije za vas, djevojke će zaboravit jučerašnji incident. I svi ćemo nastojat da se nešto slično ne ponovi! Jel u redu?
-Dobro-nevoljko je odgovorio ravnatelj-Samo ih,molim vas, urazumite. Jer ovo što one rade je strašno.
-U redu-rekao je Denis dok je pružao ruku ravnatelju. Ravnatelj je prihvatio pruženu ruku i stresao je.
-Doviđenja-pozdravio je Denis dok je izlazio iz ureda. Marina i Diana su ga pratile.
-Zbogom-odzdravio je ravnatelj.
-Nije mi simpatičan-rekao je stari profesor.
-Ni meni-odgovorio je ravnatelj-Ni najmanje. A činio se tako dobar tip.
-Dobro cure, pa vi niste normalne. Koji vam je kurac-rekao je Denis kad su naručile hranu u fast-food restoranu-Pa jel se možete malo smirit!
-Ne-odbrusila je Maria.
-Pa lik je čisti naci-poduprla ju je Diana.
-Ah ta mladež!-uzdahnuo je Denis-I vi stvarno mislite da ako markirate i govorite tipu da je pedofil, da će vas ostavit na miru?! Pa mogli bi slobodno danas svratit do bolnice, ionako mi je usput.
-Zašto?-zbunjeno je upitala Maria.
-Da vam rengenom provjere imate li išta u tim svojim lijepim glavama. Pa u pičku materinu! Dobro, da vam objasnim jednu stvar. Ako već imate šansu, onda se protiv neprijatelja borite iznutra. Mogli ste mu komotno objavit rat! I možete vi mislit ne znam što, al on je pet puta jači od vas. Pa ravnatelj je jebene škole! Nego cure, morate se malo smirit, počet ić na satove, uvuć se profesorima u šupak i onda iznutra djelovat. Tamo gdje ih najviše žulja. Želite li bit revolucionari ili mučenici?! Jel vam sad jasno?
Djevojke su buljile u plastičnu plohu stola. Konobarica je donijela jelo za stol.
-Hvala-rekao je Denis-Možete odmah naplatit?
Djevojke su odlučile poslušati Denisa. Prestale su raditi sranja. Primirile su se. Denis se nekako uklopio na poslu. Tome je sigurno doprinijelo nekoliko večeri u kojima je častio kolege s posla u obližnjem bircu. Možda ne možeš kupiti njihovu ljubav, ali simpatije i poštovanje možeš.
Nakon otprilike mjesec dana od nemilog događaja sa starim profesorom Diana i Maria su markirale. Čisto da ne zaborave kako je to. Otišle su u park. Bio je početak desetog mjeseca i bilo je sparno kao u kolovozu. Sjele su na ljuljačke.
-Znaš, u petak mi je rođendan-rekla je Maria.
-Ma da, koji?
-Pa sedamnajsti. Oćeš doć do mene doma. Stare mi neće bit, pa možemo pogledat neki film, malo se napit...
-Samo nas dvije?
-Što se mene tiče možeš i starog povest!
-Pizdo glupa-nasmijala se Diana-Ne spominji mi starog.
-Što ću kad mi je sladak. Na onaj neki sveznajući način.
-Da, uvijek se pravi da sve zna. Al pametan je, nije da nije. Samo što zna bit tvrdoglav za popizdit.
-Ti stvarno voliš svog starog?
-Puno. Najviše.
Što ti je bilo sa starom?-upitala je Maria.
-Umrla je-odgovorila je Diana buljeći u pod.
-Oprosti. Nisam mislila...
-Ne, okej je! Nemoj se ništa...Kužiš, moja stara...uglavnom, bolje nam je da je mrtva.
-Zašto?-Maria nije mogla svladati znatiželju.
-Ma ništa...Bila je...najgora jebena kuja koju možeš zamislit-Diana je počela plakati. Maria je došla do nje i zagrlila je. Niti jedan muškarac to ne bi mogao izvesti, ustati se s ljuljačke, doći do djevojke i zagrliti je, bez da izgleda nespretno i glupo. Djevojkama to nekako bolje ide za rukom.
Diana je plakala još nekoliko sekundi, a zatim je obrisala oči rukom.
-Oprosti-rekla je kroz smijeh koji se miješao s plačem.
-Oprosti ti meni-rekla je Maria tužno.
-Ne, ovaj...-Diana je odmahnula rukom-Nego, kad da dođem?
-Molim?-zbunila se Maria.
-Rođendan.U subotu. Kad da dođem?
-Ah to! Kad te volja! Samo mi javi prije nego se uputiš. Znaš di živim?
-Nemam pojma.
-Hmm to bi mogao bit problem. Da se ne bi slučajno izgubila...
Oba dvije su se počele smijati. Ni malo dijete se nije moglo izgubiti u ovom gradiću od tri tisuće osamsto četrdeset i tri stanovnika.
Subota je, četvrti deseti i dan je vruć. Noć kao da je ljetna, stvorena za jurnjavu automobilima i opijanje. Na nebu sjaji na tisuće i tisuće zvijezda. Maria i Diana sjedile su na tepihu u dnevnoj sobi i dodavale si bocu votke koju su miješale sa sokom. Maria je stavila Smashing Pumpkinse u liniju i Billy Corgan je svojim čudnim glasom pjevao kako se želi vratiti kući.
-Slušaš ti još nešto osim Pumpkinsa?-upitala je Diana.
-Čuj, moj je rođendan, ovo je moja kuća, malo sam pripita i mogla bi se ozbiljno naljutiti.
Diana se nasmijala.
-Okej, okej. Ne moraš se odmah ljutit.
-Ma ne ljutim se-rekla je Maria-samo te zajebavam.
Diana se zavalila na leđa.
-Dobra ti je kuća-rekla je.
-Blah. Al ima jedna super fora...Oćeš vidit?
-Aha.
Maria se ustala i stala iznad Diane.
-Onda se moraš ustat.
-Neeeeee!-zavapila je Diana dok joj je Maria povlačila ruku
-Diž se ljenčino-smijala se-gora si od onih starkelja iz Staračkog. Ajde ustaj!
-Okej, okej, evo idem.
-Ponesi votku-rekla je Maria dok se penjala uza stube.
Popele su se na kat.
-To je moja soba-rekla je Maria kad je odškrinila bijela vrata izljepljena posterima i plakatima.
-Kul-odvratila je Diana-Super je.
-Odi-rekla je Maria i zakoračila kroz prozor.
-Jesi luda!-zaurlala je Diana i otrčala do prozora.
-Tu je balkon ludice-Maria se smijala-Pa ne misliš valjda da bi skočila?!
-Koliko si luda...
-Daj šuti i dodaj bocu.
Djevojke su ležale na leđima. Balkon je bio topao, a nad njima, nad njima sjalo je nebo. Zrak je bio miristan i gust. Kao u ljeto.
Diana se smijala.
-Što je?
-Ništa. Kao da moram imat razlog da se smijem. Pa pijana sam-odvratila je Diana.
-Volim te-rekla je Maria brzo.
-Opa-nasmijala se Diana opet-a što je s Billyem Corganom?
-Jebe mi se za prokletog Billya Corgana!-uzviknula je Maria i u tren oka je sjedila na Dianinom trbuhu-Volim tebe!
Usne su im se spojile u poljubac.
Alkohol je polako hlapio iz njihovih tijela. Ležale su u krevetu. Pravile su se da spavaju.
-Diana...-prošaptala je Maria.
-A?
-Jel spavaš?
-Ne.
-Dobro.
-Što je?
-Ništa-rekla je na glas.
-Dobro-odgovorila je Diana.
-Znaš, bila si mi prva.
-I ti meni-Diana se smijala.
-Ne to, nego prva prva. Kužiš? Nisam se još nikako...
-O-Diana se okrenula na stranu kako bi vidjela Marijino lice. Mariji su suze tekle niz lice.
-Kako to misliš nisi se još...A sve one priče?
-Priče...pusti priče. Priče se pričaju i nemaju veze s onim što je stvarno. Možda ni nas dvije nismo stvarne, možda smo samo dio nečije priče.
Šutile su.
-Al ako je tako-nastavila je Maria-onda si ti u njoj sigurno glavni lik.
Sad je i Diana plakala. Poljubila je Mariu u obraz i ova se nasmijala.
Opet su šutile.
-Diana?
-Reci ljubavi.
-Mogu te nešto pitat?
-Ne.
-Oh.
-Ma samo pitaj.
-Od čega-progutala je slinu-Od čega su ti one modrice po leđima. I trbuhu.
Šutile su. Opet.
-Volim te i moram ti to reći, al moraš mi obećati da nikom nikad nećeš reći.
-Obećavam-rekla je Maria.
-Zakuni se!
-Kunem se. Kunem se u majku.
-Dobro...dobro. Nije da ti ne vjerujem, ali, ako se ovo pročuje...
Jednog dana, nedugo nakon Marijinog rođendana podvornik je došao do Diane na početku školskog odmora.
-Moraš do ravnatelja-rekao je.
-Što sam sad napravila?-upitala je Diana bijesno. Znala je da ništa nije zgriješila.
-Ne znam ja-odgovorio je podvornik.
-Pa jebote!-krenula je za njim.
Pokucala je na vratama. Ravnateljev glas rekao je
-Naprijed!
Ušla je u sobu. Ravnatelj je nešto zapisivao u svoju bilježnicu.
-Sjedni molim te-rukom je pokazao na naslonjač. Malo nakon toga je zatvorio bilježnicu i podigao pogled.
-Dakle Diana...
Ušutio je. Ustao je i počeo se šetati po sobi. Bio je vidno nervozan.
-Dobro hoćete li mi reći što sam sad skrivila?
Ravnatelj je sjeo u svoj naslonjač i sklopio ruke.
-Reci mi, kako se slažeš sa svojim ocem?
-Šta vas to briga? Dobro se slažem. Odlično.
Vrata su se otvorila.
-Evo me!-rekla je psihologinja.
-Uđi, uđi-rekao je ravnatelj-Dianu znaš?
-Psihologinja je sjela u stolac i prijateljski kimnula prema Diani.
-Što je ovo?-Diana se počela vrpoljiti u naslonjaču.
-Diana, dušo, jel' te tvoj otac tuče?-upitala je psihologinja.
-Molim!? Otkud vam to!?
-Smiri se-rekao je ravnatelj oštro.
Psihologinja ga je pogledala prijekorno.
-Neke djevojke s odbojke su nam rekle kako su primjetile modrice na tvojim leđima. Ja i ravnatelj smo se upitali...
-Molim?!-Diana se uspaničarila.
-Znaš kako se tuširate nakon odbojke?-započela je psihologinja ispočetka-Neke djevojke su za vrijeme tuš...
-Ali ja ne idem na jebenu odbojku!-zaderala se Diana u psihologinjino lice i izjurila kroz vrata najbržom brzinom.
Maria je plakala na wc-u.
Diana je lupala dlanom po vratima.
-Kujo jedna prokleta! Kujo jedna!!!!!!
-Pusti me...-plakala je Maria.
-Kučko jedna jebena-plakala je Diana-Kujo!
-Pusti me!!!!!!
-Zašto si to napravila!? Zašto si im rekla!?
-Nisam im rekla...
-Lažeš! Lažeš kurvo lažljiva!!!
-Nisam im rekla ono...Nisam im rekla sve...-Maria je gutala suze-Samo sam im rekla da imaš modrice...
-O bože! O jebeni bože! O u kurac-Diana je lupala po vratima-O u jebeni kurac-spustila se na pod i zarila lice u dlanove-O u pičku materinu...
Maria je gutala suze. Diana je sjedila na podu. Zidovi zahoda bili su prošarani grafitima. Bijeli zidovi. Bijele, hladne pločice. «I wanna go home»-pisalo je crvenim markerom na jednom od zidova. Marijin rukopis.
-Zašto?-pitala je Diana tiho-samo mi reci zašto...
-Zato jer te volim...jer te hoću samo za sebe. Oprosti...oprosti...
-Kujo jedna prokleta...
Sutradan se Diana pojavila u školi kao da se ništa nije dogodilo. Djevojke su pričale u grupicama, gledale u Dianu, došaptavale se. Diana je vadila knjige iz svog ormarića kad je podvornik spustio ruku na njeno rame. Diana se prestrašeno trgla. Okrenula se.
-Dobro, jeste vi normalni, prestrašili ste me kao...
-Moraš sa mnom-prekinuo ju je podvornik odlučnim glasom.
-Kud? Zašto?
-Ravnatelju.
-Zašto?-uporna je bila Diana.
-Otkrit ćeš.
-A što ako ne idem?
-U tom slučaju ravnatelj će te izbaciti iz škole. Daj Diana, ne budi luda, odi sa mnom...
Podvornik je uvijek bio na strani učenika, a Diana mu se posebno sviđala. Volio je klince koji su mislili svojom glavom i bili, hm, problematični...
-Hajde, odi...Ako ne dođeš on bi te stvarno mogao izbaciti iz škole. On je skroz lud.
Diana se nasmijala, više iz očaja nego što joj je bilo smiješno.
Diana je ušla u ravnateljev ured. U njemu su sjedili ravnatelj, psihologinja, razrednica, stari profesor kojeg su Maria i Diana optuživale (bezrazložno) za pedofiliju, te mladi, nabildani profesor tjelesnog odgoja.
Diana nije bila zbunjena. Sjela je u naslonjač nasuprot ravnatelju. Ravnatelj se nakašljao. Mladi, nabildani profesor tjelesnog stao je ispred zatvorenih vrata.
-Recite?-rekla je Diana i pogledala ravnatelja izazovno u oči.
-Diana...-započela je psihologinja.
-Mi znamo sve!-prekinuo je ravnatelj, vidno nervozan.
-Martine!-psihologinja se uzrujala.
-Pusti me!
-Što to vi znate?-upitala je Diana, naizgled bez trunke straha. Bila je užasnuta. Znala je da oni sve znaju, a ako ne znaju, saznat će. Ona će opet biti kriva, i opet će morati otići. Znala je.
-Podigni majicu!-viknuo je ravnatelj.
-Molim?!
Stari profesor u kutu se smješkao, vidno zabavljen.
-Podigni jebenu majicu!-vikao je ravnatelj, nenavikao da nekakvo derište, a uz to još i žena, njemu odgovara ravno u oči.
-Neću...
Psihologinja je kolutala očima.
-Nećeš?! Okej...Ne moraš-ravnatelj je podigao telefonsku slušalicu.
-Koga...koga zovete?-pitala je Diana prestrašeno.
-Policiju.
Nije potrebno puno da se šestnaestogodišnjakinja slomi.
-Za...zašto?-promucala je Diana.
-Pa da ti uhapse oca zbog nasilja u obitelji.
-Hajde Diana, priznaj nam, bit će ti lakše-rekla je psihologinja.
Stari profesor i dalje se smješkao.
Ravnatelj je stao pritiskati brojeve, no odjedanput je stao, još uvijek držeći slušalicu u ruci.
-Jednu stvar stvarno ne razumijem...Ne mogu je shvatit, da me ubiješ. Dobro, shvaćam ja da ti je on otac, ali zašto braniš tu životinju koja te premlaćuje!? Zašto, Diana!? Pa ubit će te jednog dana!!!-ravnatelj je odmahivao glavom-Ubit će te, tvoj otac će te ubit kad se malo više nalije...
Ravnatelj se zamislio, a zatim je nastavio pritiskati brojeve.
-On nije moj otac-rekla je Diana ispod glasa-On mi je muž.
To u biti nije bilo točno. Diana je mrzila svoju majku upravo zbog toga što nije željela da se Diana uda za Denisa prije osamnaeste. Par je odlučio da ne može toliko čekati. Ostavili su sve za sobom. Otišli su daleko od velegrada, u mali gradić, sličan ovom. Denis je radio kao inžinjer, Diana je išla u školu. Kroz nekoliko mjeseci sve se otkrilo. Djevojke su, za vrijeme zajedničkog tuširanja otkrile Dianine masnice. Prijavile su to ravnatelju i, naravno, ovaj je odmah pomislio na zlostavljanje. Bio je u krivu. Ljudima u tom gradiću bilo je nezamislivo da tridesetpetogodišnji čovjek za ljubavnicu ima šesnaestogodišnju djevojku. Kad se tome pridoda nastrani seks koji je uključivao bičeve i lance... Građani su bili zgranuti. Diana i Denis odlučili su otići. Diana je znala da će opet morati bježati, i opet je ona bila kriva. Plakala je.
Sunce se polako spuštalo za bregove. Ravnatelj je gledao na sat. Bio je nervozan.
-Mi moramo nešto učiniti-rekao je direktor hidroelektrane-ja ga mogu otpustititi, moj odvjetnik će pronaći rupu u ugovoru bez puno problema, naposljetku, ugovor je tako pisan, samo ne znam je li to dovoljna kazna za tu amoralnu beštiju.
Svakog petka direktor hidroelektrane putovao bi u 40 kilometara udaljen grad. Njegova žena mislila je kako posjećuje svoje prijatelje sa fakulteta i s njima karta poker. Direktor hidroelektrane putovao je u bordel u kojem je pišao maloljetnicama u usta.
-Nije!-viknuo je ravnatelj-Ako mu pustimo da se samo tako izvuče to znači da smo spremni tolerirati i gore stvari u našem gradiću!
Ravnatelj je pogledao u okupljene građane sa sjajem u očima, nakratko zaboravljajući kako u jednom ormaru svoje kuće drži preko sto videokazeta na kojima su snimljeni on, njegova žena i njihov prekrasni njemački ovčar u spolnom odnosu.
-Slažem se-rekla je gradonačelnica, malena sredovječna žena s debelim naočalama na nosu-mi takvo nešto jednostavno ne možemo dopustiti. Ovo dovodi u pitanje same temelje našeg života, stvari kao što su poštenje, moral...
Gradonačelnica je zaboravila kostur starice koji je ležao u grmlju na dvadeset i osmom kilometru magistrale kojeg je ona tamo odvukla dok još nije bio kostur.
Ljudi su kimali glavom...
Vodoinstalater je vikao protiv prokletog đubreta, zaboravljajući kako je svojoj retardiranoj kćeri stavljao kurac u usta kad je imala sedam godina.
Gradska vijećnica bila je puna gnjevnih ljudi. Krv se osjećala u zraku.
-Zašto?-pitao je Denis nervozno šetajući.
-Ne znam...Nemam pojma-Diana je sjedila na sredini kauča, pognute glave-Bile smo pijane...
Denis nije znao što bi osjećao. Znao je da ga je Diana prevarila, s djevojkom doduše, ali ipak ga je prevarila. S druge strane volio ju je. Osim toga trebao je računati s time da će dobiti otkaz na poslu kroz nekoliko dana i kako će opet otići.
-Diana, Diana...Ti ne znaš u kakva si me govna uvalila.
Diana je podigla glavu.
-U ovoj jebenoj državi ima tisuću ovakvih usranih gradića u koje možemo otići.
-Kako ne razumiješ da je to najmanji problem...Znam da ćemo bježati sve dok ne napuniš osamnaestu. Još godinu i pol. To je najmanji problem...
Denis je sjeo na fotelju. Suze su mu krenule niz lice.
-Ja ne znam...ja ne znam jel' me ti još uvijek voliš...
Diana je skočila do njega i zagrlila ga je.
-Volim te, normalno da te volim...
-Zašto? Zašto onda?
-Ne znam...Bila sam pijana...Volim te Denis, nikog ne volim kao tebe.
-Dobro-rekao je Denis ispod glasa. Obrisao je suze rukavom košulje.
-Sad ćemo morat otić?
-Morat ćemo.
-Za sve sam ja kriva.
-Krivi su drugi jer su kreteni. Dvolična gamad.
Diana ga je jače zagrlila. Poljubili su se.
Iz dvorišta su začuli buku. Nedugo zatim začuli su kucanje na vratima.
-Došli su...-rekao je Denis mirno-Sad će biti sranja.
Otvorio je vrata. Na njima je stajao ravnatelj. S ljeve strane stajao je direktor hidroelektrane. S desne stajao je prodavač kod kojeg je Denis dva sata ranije kupio vrećice za usisivač, litru sladoleda od čokolade, jedno smrznuto pile, kilogram jabuka, paketić žvakaćih s okusom mente, šampon za kosu, paket toaletnog papira i sredstvo za laštenje podova. U dvorištu se natiskalo šezdesetak homo sapiensa od kojih su neki držali baklje u rukama. Denis se prisjetio jednog starog filma u kojem su pristaše Ku Klux Klana u dvorištima crnačkih obitelji palili križeve. No oni su bili maskirani. Denis je imao čast vidjeti lice svojih krvnika.
-Ovako će završiti svi koji dirnu u temelje na kojima je izgrađena ova nacija!!!!-vikao je ravnatelj dok su se Denisova crijeva prosipala po netom ulaštenom podu.
