Almost Famous

 

Odem kod književnika Bore Ćosića.
Bora me lepo primi.
Kasnije,
kad je video
da nikako
ne idem kući,
legne u krevet,
pokrije se ćebetom
i kaže:
- Imam lupanje srca
na nervnoj bazi.
Odlučim
da još malo
ostanem.

 

Sedim u radnoj sobi pesnika Vaska Pope
i jedem neki gorak kolač.
Izgubljenih očiju,
Vasko me prijateljski gleda.
Pomislim da hoće
da me otruje.

 

I idio je idio čovek, obišo svet zduž
i prek. On tražio je
lek. Svet mu bil za dušu lekomil,
milolek, likovir.
Al čovek je ipak klek. Klek niz zemlje i
Ne spi! Ne spi, čovek!!

O KAKO LEPO BICIKL TERAM JA

Ja život svoj ni tuđ dobro shvatio nisam
I tajne stvari u meni vrše se sad
Od ljudi odoh da potpun čovek sam
Iz malih nogu jedino sanjati znam
I sebi kažem pogledaj ovaj svet
Zar nije lepo govorim sebi ja
Pogledaj ko si vreme ti došlo već
Bio si dečak sad više nisi to
Plašio si se a sad se ne plašiš
Unutra strastna postoji zbrka ta
Jasna i mirna ko zbrka nijedna
O kako lepo bicikl teram ja
I svet i sunce i putna prašina
I kuće i deca i cveće – sada su tu
Ja mirno jašem na svojem biciklu
Sad leva noga ka zemlji propada
A desna leti u nebo vesela
Tu desna zemlji radosno krenula
O kako lepo bicikl teram ja
Sa puno sreće posmatram ovaj svet
Drveće šiblje asfaltni trotoar
Kraj mene eto sve lako proleće
Taj život večni taj život prolazan
I zemlja cveta pod mojim pogledom
Priseban život pogled razgaljuje
Tu desna zemlji tu leva ka nebu
Tu leva zemlji tu desna oblaku
Za život kratak za život prolazan
O kako lepo bicikl teram ja

ZAŠTO PROGANJATI UMETNIKE

Zato što su umetnici.
Zato što ih je rodila mati.
Zato što prave decu.
Zato što piju vodu.
Zato što su živi.
Zato što spavaju.
Zato što se smeju.
Zato što idu u bioskop.
Zato što slušaju radio.
Zato što idu na letovanje.
Zato što umiru.
Zato što sede u parku.
Zato što gledaju svojim očima.
Zato što idu ulicom.
Zato što su golicljivi.
Zato što ih volimo.
Zato što nose debele gaće.
Zato što ih treba proganjati i tačka!