Almost Famous

Susret

Danas je mister Maks krenuo u šetnju
Danas je zato veliki dan
Mister Maks miriše hladno na sneg
i krije zelene kocke
-----------------ispod kaputa

Ledena para iz obraza
miluje žene na ulici
i svaka ostaje u pozi
iz koje se puši beli dim
I debele i mršave sada su zgodne
-------------------------- i oble
Maks ih dotakne štapom
One se okliznu
----------------- On se nasmeje

Trotoar je prekrila magla
i pravi ledenu skramu na uglu
A tamo stojim ja
s povocem i mršavim kučetom
Maks prilazi i kažem:
- Znaš, ovaj povodac je u stvari
--------------------------- za tebe.
Stigla je poruka od gore:
pravićemo razne smešne kape od njega
-----------------------ovih dana
Kaputi su nam se ućebali, ali
prišijmo naše rukave:
od dva crvljiva - dobićemo
lepu crvljevinu

Maks se nasmeja detetu
i pruži mi zelenu kocku

Ja namazah topao stomak

Smejasmo se pa
padosmo u sneg



Nauka o ulici


Majstor ulice na kolovozu
izvodi zahvat s bedrom u visu

vezao oko čela traku nevidljivosti
kroz zavesu virim

da učim

trepavicom probušio zid zgrade prekoputa
stanari naelektrisanih vlasi istrčavaju vrišteći

skakuću
niz stepenice
kao ping pong
loptice

fokusiranim pogledom Majstor maglu razdanjuje
kondenzuje je u vakuum transformiše

svakog jutra
suzim zenice udove razgibavam
pred prozorskim staklom lomim se
pokrete podražavam
i traci pogleda glačam ivicu

nabošću ulicu
na čačkalicu




Pisci jure čitaoce

Pisci jure čitaoce
Čitaoci beže kroz hodnik
a pisci – Za njima!
Čitaoci se spuste liftom
a pisci niz stepenice trčećke

Bradati pisci jure
golobrade čitaoce sa
kačketima natraške okrenutim
Kliču:
- Budite čitaoci!

Čitalac kroz baru
Pisac za njim
Maše zbirkom pripovedaka
ukoričenom spiralom

Ušli mladići i devojke
u nekakav hol
Pisci tuda redom prolaze
Diskove s PDF verzijom pronose
Recituju linkove

Čitaoci u kafiću
Pisci za susednim stolom
Mrmljaju dok čitaju pićovnik
šalju subliminalne poruke

Čitaoci vode ljubav
Pisci ni tad ne odustaju

I dalje pišu, pišu
pišu, pišu
do kasno u noć




Osećajna braća

U šumi postoji koliba
u njoj je orkestar osećajne braće
Prolaznici iz grada slušaju
i deca skrivena iza žbunova
Oni u kolibi sviraju

Majka im beše domaćica
šila im jednaka odela
Miševi u kolibi su ih ujutru pozdravljali
dizanjem kape
Pas je u dvorištu crpao vodu đermom
Pili su i umivali se

Ali, biva,
voda se zamrzla
Pas je umro
Miševe su pojele mačke
Majka ih je napustila
i otišla sa nekim drugim čovekom

Oni nisu znali gde je ključ
niti kako se iz kolibe izlazi

Samo su znali
kako se trga žica
udara činelama
kako se struže gudalom

- Dru, dru, drum...
- Cing, cang, cung...

I to im je beše svet ceo
Ljudi iz grada kazuju



Kulinarska poezija, na osnovu autorskih recepata.

Piletina Kjerkegor

Oprano rasparčano PILE
oslobodite suživota s KOŽICOM
ali (tren!) ne upotrebite sasvim sile
spojeni nek ostanu jednom stranicom

Pile i kožice natrljajte SOLJU
u pleh nežno položite podmazan
SLANINA i BELI LUK - tap, tup!, i
k'o po loju Evo ga već prizor
špikovan

Pod kožice PAVLAKU mažemo belu
a onda - nek pada BOSILJAK zeleni!
kožicama pokrivamo piletinu celu
da nadev se očuva a
da porumeni

A tad, avantura tek:
kožice MEDOM obavijamo
BELIM VINOM prelivamo
folijom do temelja ušuškamo
i u rernu
porinemo

i
krčka se pile
- cvrr, cvrrc
sve rešije postaje
- krc, krc
A - kad, najednom
- kuc, kuc

na vratima
čak i
Kjerkegor Seren
sa flašom vina
u
kravatu odeven



Salata “Apokalipso” s kaprima

ogoljenu
ENDIVIJU
cepam
bacam u činiju

pogružene
ROTKVIČICE
(treptaj oka)
na kružiće

KAPRI beže nadu gaje
bez milosti
zarobljavam

šapućem im:
sec
sec

oni tiho:
jec
jec

a nož
sitno

sec sec sec

sitno sitno, što sitnije
sitno hitno
hitno sitno
na dno

u
dno činije

tad zagrme -
kopitaju njište
MED i ULJE
SENF i SIRĆE
Bičem njih tera
uma prevejanog kera
troroga SO
pred kolonom BIBERA

i

salate sastojci
vape:
o! nek bude deus ex mahina
o, nek bude: iznenadan ton orgulja
klavira

al’ rešenja
nema...
(život je pajac)

najednom ček!
tajac

iz visina
kao golub mira
pramenje belo
FETA SIRA