Almost Famous

Darko Vrlac

Darko Vrlac, rođen 1968. u Bjelovaru, živi u Zagrebu. Piše.

 


Umjesto da radim bilo što drugo

 

 

najprije ga treba smotat

 

rizlu na podlošku za miša

 

dodati duhana

 

popapriti malo

 

zapaliti

 

i

 

opaliti po tipkovnici

 

  

 

***

 

taj song nisam već dugo čuo

 

cmok tvojeg poljupca na mom desnom uhu

 

topli dah pakla

 

smolavi jezik unutra

 

srsi od tabana do vrha glave

 

mi smo krivi što je ona tako ljupko nemoćna

 

uplakana i jadna

 

jer smo se slučajno našli u blizini

 

zato bježimo od kuće za poslovima

 

kako nas ona ne bi pojela za doručak

 

već dugo me nisi zazvala draga moja

 

eoni prolaze samo tako

 

i dok se klanjaš općeprihvaćenim vrednotama

 

tvoj belzebub moli

 

da dođeš k sebi

 

***

 

ustaj ustani

 

pruži svoju nogicu lagano

 

prema onom nožu u ladici

 

zatim žrtvuj nešto živo u ime vlastitog ponosa

 

prema meni

 

uplati potom svoj listić

 

koji se do neki dan sušio na tavanu

 

okrenut naglavce poput proljetnog sunca

 

i poleti na vjetru vremena

 

prema meni

 

ja ću te najprije toplo prigrliti

 

brate moj po oštrici

 

svake riječi koja se otme

 

s tvojih blistavih usana

 

prema meni

 

onda ću te zaista zauvijek

 

zatočiti u kocki šećera

 

iz vlastite manufakture tvojih

 

najslađih sjećanja

 

prema meni

 

ali ne, bože sačuvaj,

 

ne bojim se ja dijabetesa

 

već toga što je naša ekipa loše igrala u play offu

 

i tvojeg vodenog žiga na putovnici

 

prema meni

 

moj osobni prognostičar

 

pokazuje mi natalnu kartu malene poljske mišice

 

i razotkriva mi sve tajne njene intime

 

 ukazujući na vatrene otkucaje srca koji teku

 

prema meni

 

***

 

da da

 

bio sam prošle godine u ChickHaagu

 

sjeo na neudobnu klupicu

 

pored mirisnog ružinog grma

 

s kuglom privezanom za nogu

 

i udisao ranojutarnje kapljice rose

 

koje samo što nisu usahnule

 

pod mojim kopitima

 

***

 

da da

 

moja kopita već dugo nisu potkovana

 

 moj rep iznad šupka

 

rogovi krune uzdignuti falus

 

spreman na izvanmaterničnu oplodnju

 

i jedan elegantni carski rez

 

na tvome vratu

 

***

 

jednostavno

 

da da

 

ispijao sam žuju i kulirao besramno

 

prvu zraku sunca ponad Česme

 

gnušajući se lokalpatriotskih prenemaganja

 

u stilu Charlieja Parkera i njegovih ptičica

 

koje odlepršaju na svaki ton

 

iako ih melodija bolno privlači

 

k sebi

 

***

 

da da

 

 

 

 može li žena sanjati rasnoga konja

 

među svojim vrućim nogama

 

u izmaglici potencijalnog dana

 

Ljubavna (non serviam)

 

plavetnilo je ono što me trenutno nosi

 

nosi

 

u prostor bez misli

 

bez ideja

 

između dva dima

 

ne nisam čak ni legalist

 

dosta je bilo prljavih igara

 

ajmo se sada pošteno pojebat

 

putenost je ono što mi treba

 

i ništa drugo

 

senzualni podbradak koji se nastavlja na sočna ustašca

 

dobro dupe da imam za šta uvatit

 

o sisama da i ne govorim

 

što kraću pamet i što vlažniji muf

 

i što vlažniji muf

 

predigru uredno preskačemo i plaćamo u kešu

 

unaprijed

 

unatrag

 

i obrnuto

 

sve je gotovo u sekundi

 

ah aaahhh

 

ah aaahhh

 

i to bi bilo to

 

i želiš opet odmah i u kešu

 

jebo ti se pas s materom

 

non serviam vlastitom kurcu

 

non serviam

 

jebo ti se pas s materom još jedanput

 

ma nek je i ružna

 

i prokleta

 

nek je i kužna

 

neka joj sise vise do poda

 

celulita neka bude više no što treba

 

i noge neka joj budu premrežene venama ko palac debelim

 

i nek joj smrdi iz usta

 

samo nek ima što kraću pamet

 

samo nek ima vlažan muf

 

Nesanica

 

a rekao sam sam sebi da nikada neću pisati pjesme

 

neću ih pisati ma koliko jointa popušio

 

baš neću

 

prošla su vremena kada su versi nosili duh vremena

 

i kada su pjesnici hodali uokolo s punim džepovima hašiša

 

i kada je Verlaine jebo Rimbauda

 

ili obrnuto

 

e to su bila vremena

 

sada više ne

 

sada nisu

 

još su samo pederi hit na domaćem tržištu

 

i cigani

 

i još neke manjine

 

i male veličine

 

a tako bih rado zapalio joint

 

sutra radim a pola tri je ujutro

 

budan sam poput sove

 

ili bilo koje druge noćne životinje

 

jebeš mu mater ali ja radim što nikada radio ne bih

 

umjesto da drkam po ekranu monitora u gluho doba noći

 

umjesto da hodam pustim noćnim jesenskim hladnim mirnim opasnim ulicama

 

umjesto da ločem u obližnjoj birtiji štipajući konobaricu kojoj idem na živce

 

njenu ljupku stražnjicu čudesno uguranu u stare traperice

 

i da pretvorim u lažni most njen krezubi osmijeh

 

jer sitni su sati a sutra se opet radi

 

a ona jedva čeka da se kresne s predzadnjim gostom

 

pijanim

 

napaljenim

 

praznim

 

umjesto da radim bilo što drugo

 

bilo što

 

ja pišem pjesmu

 

ne spavam

 

kratim noć pred novi dan

 

i to samo zato jer mi je diler prehlađen

 

ovih dana je na bolovanju

 

hunjavica

 

nesanica

 

a zapalio bih jedan

 

ili nekoliko