Uroš Bojanović
Rođen 24. 09. 1991. u Tesliću, BiH.
Nažalost završio gimnaziju, upisao komunikološki fakultet, studira u Banjaluci.
2011. objavio knjigu poezije "Iz druge sobe" u kojoj su sabrane pjesme koju je pisao dok je pohađao rečenu gimnaziju.
Kako tragove vučeš u danima
Postaje li išta jasnije kad napokon odrasteš?
Baba,baci otpadak u korpu,ona ga zaslužuje
I biftek je vrlo slabo spremljen
Napraviš par komada
I bolje motaš dimove u prazne papire
Dlakavije
I smorenije
Vučeš kožne torbe putnicima iz buseva
I odmaraš bradu naslonjen na čeličnu polugu
Oči se sklope,a godine pritisnu tačku u leđima
I kažu ti da im pridržiš ranac
Dok one zavežu kesu oko noge
I uđu u prljavi klozet na stanici
Hvala
Kada je postao slobodan,plakao je
I ponovo se klizao po ispucalom trotoaru
Jer je znao to bolje od mene
Sa šarenim osmijehom na licu
I tamnim patikama
Jurio je niz avenije
Siromašnih gradova
Znao je da nazove prvih dana
Ili da ostavlja poruke dok sam na sastancima
Trčim uz stepenice
Jebena zgrada bez lifta i
Nađem ga u kuhinji kako vrišti
Nemoj ulaziti
Znaš kako boli
Omotam mu vrat šalom
I čuvam ga dok idemo u kupovinu
Strpi se par godina
Da zaradimo
Ima da idemo na skijanje
Ili negdje sa kariranim šorcevima
Do tada se zavuci u odijelo
U butiku
I sačekaj da te neko sa dugom kosom i lijepim pozdravom kupi
Iskreno
Lin dolazi u naš grad kao dio ekipe
U ženskom fudbalu
Odmah sam rezervisao skupo mjesto na tribinama
I kupio flašu bijelog vina koje držim u papirnoj kesi,znaš
Stalo mi je da Lin misli kako sam američki dečko
Ili američka pijanica,šta već
Lin igra
Vidio sam se s njim neki dan
Bilo je hladno
Drugi su puštali i brade,a ja u kratkim rukavima
Jebi ga,druga ste godišta
Lin u maju ide nazad,ah već,šta onda
Ne vrijedi ti se zezati s njom puno
Grizi špice kao i ostali i pokušaj biti sretan
I tako
Vikendom se održavaju igre
Idem kao skot do rampe za klađenje i
Lin trči,dodaje i postiže odlične rezultate,dok se ja ovamo sa još trojicom
Na dobrim mjestima raspravljam kako nije fer
Da američka cura
Igra u domaćoj ligi
Nes
Mnogo se odužio taj momenat
Između paljenja vatre na upaljaču i
Pucnjave u ugao usta
Skoro kao rekord,čini mi se sada
Nije mi drago što se zalediš kada kiselo
Mučim strpljenje
Jer,nije hladno
Puni smo kao brodovi
I nemamo šta da brinemo
Sve je samo priprema za tebe
Još tri dana i ja sam bio tu
Ali sam ispao jadan
Sve je u redu
Ja nastavljam i dalje da žvaćem
Ali
Nikako da poručim
Dobrog konobara uz svoj francuski desert
Draga moja
Čini mi se
Da između kašljucanja
Raštrkanim rukama si izgovorila
Kako je još jedna generacija spaljena
Prihvatam te
Ali neka se zna
Ko je udahnuo veću polovinu cigarete danas
Sve što je izmišljeno kod nje
Možda ima dobro lice,da,facu
Izgleda kao dobra osoba,ali sigurno gubi u ringu sa dve boce burbona od 4 godine i dva vikenda u mom usranom prebivalištu
Negdje u tristo hiljada kilometara i onih 240 centimetara od neba
Krv joj kaplje sa tjemena u centru,dok grmljavina donosi polako zadnju kišu pred sumrak
Tamo na stanici
I ko se još zanima za identitet
Dvoumi oko postojanja
Glumci sada definitivno ne
Možda je najbitnije utažiti glad pred stres koji će nam uskoro kidati udove,sve dok od nas ne ostane parče jastuka,nemoćno u pokušaju razgovora
Znao sam da je ona nešto