Milana Božić
Milana Božić, rođena u Glini 1981. sad živi na relaciji Beograd - Zrenjanin. piše poeziju, prozu, aforizme ...priče nagrađivane na konkursima, objavljivala u zbornicima s ex yu prostora, na Litkonu, u sklopu izložbe Look Around ...
... sjedimo u krugu.
i vrtimo se.
osjećaš mučninu u želucu ?
netko je uzviknuo :
preživjet ćemo,
samo da li će nam ostati vremena i da živimo ?
i šta nam je ostalo ?
mrlja na plućima,
krvavo dupe,
malo kože
lagani peting sa životom.
tek da ti se digne kurac
prije nego svršiš
u prazno.
ČOVEK KOJI JE MRZEO PONEDELJAK
Govorio je da je benigna osoba, da čuči u svom uglu i postavlja zamke dokolici.
Voleo je jutarnje novine, naslove ispisane velikim slovima, tv program i ukrštene reči koje su štampali samo nedeljom.
Razgovarao je sa pticama na prozoru. One su volele da ga slušaju.
Govorio je malo. Kratkim rečenicama. Bez i jedne suvišne reči.
Imao je poznanike. Nikad prijatelje.
Zašao je u četvrtu deceniju svog života. Bio je na sredini puta.
Stvari iz njegovog stana su nestajale. Prodavao ih je, bacao, poklanjao ... Nisu mu bile potrebne da bi bio zadovoljan.
Imao je jake i duge glavobolje. U ciklusima. I gotovo uvek su počinjale ponedeljkom.
Nije voleo telefon. I nepoznat, zahtevan glas sa druge strane žice. Puštao je da telefon dugo zvoni. Javljao se ponekad. Uglavnom kada je trebalo da primi neku od porudžbina. Spustio bi slušalicu i ispisao ime i adresu.
Lep rukopis je odavao njegovu inteligenciju.
Voleo je žene sa malim grudima. Dolazile su kod njega vikendom. Ostajale bi dan-dva, nikad duže. Ali uvek su se vraćale.
Voleo je da im daje čudne nadimke.
Voleo je male pankerke sa pocepanim čarapama.
Voleo je da sedi na wc šolji dok piški.
Voleo je duga kišna popodneva i jazz. I ukus koji su u ustima ostavljale šnenokle.
Bio je ponedeljak. Jutro je mirisalo na engleski čaj sa mlekom..
Uzeo je grickalicu i skratio nokte na kažiprstu i palcu. Nikad nije sekao sve nokte odjednom. Samo jedan. Ili srednji i mali prst. Ili samo palac.
Netko je pozvonio na vratima. Jednom. Dvaput. Triput.
Zapalio je cigaretu i zurio u žohare koji su bezbrižno šetali po šporetu u kuhinji.
***
Dom ima lice beskućnika.
Kuštravo praznovjerje zviždi na njegovom pragu.
Crna mačka i ja
gledamo jedna drugoj u oči.
DEMO
Laž se goji kao da je hranimo mlijekom.
Imam 53 kg straha, znoja, mesa,
smijeha, sumnje, histerije,
kostiju, isprike.
Moje istine se golicaju u apsurdu.
BELI TESTAMENT
U našem predsoblju sede starci.
Izblajhanih figura. Potrošeni. Veštačkih zuba.
Zadržali su manire džentlmena.
Mi smo njihovi klonovi.
Tela su nam u kalupu. Imamo pogled od voska.
Nosimo naše nasleđe u svom dugom kaputu
od tvida. Ispucalu kožu krijemo ispod.
...
Taoci Adama i Eve. Insekti. Osedela deca.
