vasko popa
Vasko Popa rođen je 1922. godine u Vršcu, u Srbiji. Prve pjesme objavio je 1938. u listu "Novi srednjoškolac". Studirao je u Beogradu, Beču i Bukureštu. Objavio je desetak zbirki pjesama. Pjesme su mu objavljene na više od dvadeset jezika, a među njima i na turskom, švedskom i bengalskom. Umro je 1991. godine.
PUTOVANJE
Putujem
I drum također putuje
Drum uzdahne
Dubokim tamnim uzdahom
Za uzdisanje vremena nemam
Putujem dalje
Ne spotičem se više
O usnulo kamenje na drumu
Putujem lakši
Ne zagovara me više
Besposleni vetar
Kao da me ne primećuje
Putujem brže
Misli mi kažu da sam ostavio
Neki krvav neki potmuo bol
Na dnu ponora za sobom
Za razmišljanje vremena nemam
Putujem
PATKA
Gega se prašinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda
Nespretna
Gega se polako
Trska koja misli
Ionako će je stići
Nikada
Nikada neće umeti
Da hoda
Kao što je umela
Ogledala da ore
SVINJA
Tek kad je čula
Besni nož u grlu
Crvena zavesa
Objasnila joj igru
I bilo joj je žao
Što se istrgla
Iz naručja kaljuge
I što je večerom s polja
Tako radosno jurila
Jurila kapiji žutoj
ciklus: I G R E
PRE IGRE
Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičijih jaja
Zažmuri se i na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora
Ko se ne razbije u paramparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra
KLINA
Jedan bude klin drugi klešta
Ostali su majstori
Klešta dohvate klin za glavu
Zubima ga rukama ga dohvate
I vuku ga vuku
Vade ga iz patosa
Obično mu samo glavu otkinu
Teško je izvaditi iz patosa klin
Majstori onda kažu
Ne valjaju klešta
Razvale im vilice polome im ruke
I bace ih kroz prozor
Neko drugi zatim bude klin
Neko drugi klešta
Ostali su majstori
LOVCA
Neko uđe bez kucanja
Uđe nekome na jedno uvo
I iziđe mu na drugo
Uđe korakom šibice
Korakom upaljene šibice
Glavu mu iznutra obigra
Glavni je
Neko uđe bez kucanja
Uđe nekome na jedno uvo
I ne iziđe mu na drugo
Pečen je
VRATI MI MOJE KRPICE
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo
* * *
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastog tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenog pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
* * *
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš šta ću da ti radim
* * *
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš