duško trifunović
Duško Trifunović je bosanskohercegovački pisac rođen 1933. godine. Objavio je veliki broj zbirki pjesama, a neke njegove je pjesničke tekstove uglazbili su Arsen Dedić, Bijelo dugme, Indexi, Jadranka Stojaković... Za razliku od Tina Ujevića, koji je duhovito izrazio nadu da će u očima čitatelja porasti ako im oda tajnu da svoje najbolje pjesme nikada nije objavio, Trifunović se očito nio libio objaviti sve što je napisao. Jezično i stilski jednostavan i svidljiv, među brojnim je svojim popularnim ali osrednjim pjesmama ostavio i nekoliko dragocjenih, koje formom i sadržajem potvrđuju da se ipak radilo o talentiranom pjesniku, a ne samo autoru koji spretno slaže rime i kreira banalne ali dopadljive stihove.
Godinama je radio kao televizijski urednik, na TV sarajevu je bio autor kultnih dječjih emisija Nedjeljni zabavnik i Šta djeca znaju o zavičaju. Umro je 2006. godine.
Grešio sam mnogo
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti moje delo - sve je drugo tuđe.
Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
a sad deo moga greha niko od vas neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.
Pristao sam biću sve što hoće
Pristao sam biću sve što hoće
Evo prodajem dušu vragu svome
I ostaću samo crna tačka
Poslije ove igre kad me slome
Kad me mirno slome
Pristao sam biću sve što hoće
Mislio sam da se zvijeri boje
Ove vatre koja trag mi prati
I to sam mislio
A sad nosim kako mi ga skroje
Po meni se ništa neće zvati
Po meni se ništa neće zvati
Zablude sam, evo, prestao da brojim
Nemam kome da se vratim kući
Dokle pjevam dotle i postojim
Prijatelji bivši, prijatelji budući
Pamtite me po pjesmama mojim
Pamtite me po pjesmama mojim
Stara dama
Pojaviće se jednom neka žena
puna straha i čudne nervoze
staviće ti ruke na ramena
i pričati neke svoje proze.
Pričaće ti o svome životu
kako pati i kako je sama
pominjaće mladost i lepotu
i plakaće malo stara dama.
Nemoj reći - ko je ova
nemoj reći - pardon madam
nisam ja iz vaših snova
prvi put vas vidim sada.
Nemoj reći - čemu sve to
nemoj reći - zabuna je
To je neko grešno leto
sa njom došlo da se kaje.
Znam zašto
Hoću da budem čovekolik i kad mi izvrate kožu
znam zašto
možda baš znam i šta sam
ali ćutim.
Širok sam nekako
i dozvoljavam da se rašire ruke
ali ne dirajte mesečaru u mesečeve moći.
Ja rado uvijam zavoj oko jedine nade
i ne mogu da živim naopačke
i da se klanjam mraku
u kom paranoike progone fantomi
jer nisam tamoneki.
Sve ću o vama odjednom zaboraviti
i pobeći u zoru kad pospu stražari
znam i to zašto
I znam zašto želim da budem daleko.
Šta bi dao da si na mom mjestu
Šta bi dao da si na mom mjestu -
da te mrze, a da ti se dive?
Šta bi dao za veliku gestu -
mjesto svoga da tvoj život žive?
Šta bi dao da možeš ovako
dići ruke, a puk da te slijedi?
Da l' bi i ti u svom srcu plako,
kao što se moje srce ledi?
Ti, budi srećan što si preko puta
i što nas strašni led pred provalijom dijeli.
Jer ovo je mojih pet minuta,
a pred tobom stoji život cjeli.
Veliki kraj
Ne pozivam te
ali za sobom nisam zatvorio vrata.
Umro sam
doputovao na veliki kraj
i dobro mi je najzad.
Da vidiš prostranstva!
Samo -
odavde se nikuda ne može.
