Prièica
jednoć tako upita on sljedbu gromko deruć se u Crnu Rupu:
"a ko ste vi?"
"aaaa, to je barem lako, mi smo ti lijevi, još ljeviji i najljeviji liberali", začuje se savršeni bunarski unis.
„kuuužim. nego, kaj to točno znači?“, zagolica ga.
„to ti je ukratko da smo mi Napredni, Avangarda i tak to“,
"nego, ima ovaj institut, taj neki, "sloboda govora", slobodno izražavanje mišljenja i ta sranja, ja sam vam kombinirano znatiželjan i glupast, mogu li vas nekaj o tome pitat, briem da o tome kritički razmišljate, jer je za vaš veltanšaung dosta bitno?"
"e jebiga sad, to nam je malo dosadno, naporan si. uostalom daj nekaj jednostavnije - npr. da smo kontra nečega, ili barem "anti", tu smo doma.", zacvrče cvrčci u polju crne smrče.
i tako, saznade on onomad, u toj prezrivoj šutnji jošte više nego da mu svi uglas na pitanje odgovoriše.
al zadrži to saznanje za sebe, da od populizma ne najebe.
napisao sam ovo kao fejs status kojeg nikad nisam objavio.
pobjegla je aktualnost, a kad trenutak zbriše, kad zgiba "sad" onda je najbolje da šutim.
može li nam taj "sada" zaista umaći?
ne vjerujem.
pa on nas stalno dočekuje, ko batler. stoji tu pred našim očima i kuha nam nešto iza leđa.
istovremeno.
razmišljam o medijskom, pa i društvenom, dnevno politikanskom "meta" jeziku.
kako li je skroman, nemušt, dosadan i neduhovit.
ružan.
kako je svrha samome sebi i kako u potpunosti gubi sadržaj i smisao svojem temelju.
a temelj je najčešće neki proces, pojava podložna dalje ili bliže povijesnom kritičkom diskursu.
taj "meta" jezik postaju šifre, sebi samima svrhom.
postaju hračci i metci, isprazni ćorci vulgaris.
milion puta ponovljeni, svakim ponvaljanjem sve smo dalji od smisla.
od razmišljanja
od zapitkivanja.
na koncu, sve smo dalje od saznanja, osvještenosti.
i od napretka, koji većina od navedenih termina tako gromko priziva.
|
|
Koji vam POJAM od navedenih medijskim napuhavanjem najviše ide #nakurac :
|
