Almost Famous

Danilo Lucić



Danilo Lučić (1984., Beograd) objavio je zbirku pjesama 'Beleške o mekom tkivu' (SKC Kragujevac, 2013.) za koju je 2014. dobio Brankovu nagradu. Diplomirao je srpski jezik i književnost, urednik je u izdavačkoj kući Kontrast izdavaštvo, urednik portala za kulturu i književnost Glif i jedan od organizatora večeri poezije ARGH!

 


posuđeno s kriticnamasa.com



ponekad dođu dani prosuti i suvi – sve se ukoči kao mrak – ne vrebaju me zveri niti ja sam – nemam šta da kažem pod kapom nebeskom – lepo mi bude samo kad jedem i kad se češkam – čudno je kako tek u tišini sve stvari dolaze k tebi – zapravo je najlepše na svetu čuti kako si živ – istovremen sa smehom deteta i kliktanjem poklopca zippo upaljača – ovakav mogu biti i bezbrižno mrtav – sa osmehom od maslinovog ulja – nacrtaš savršen krug grančicom u pesku – talas ga obriše – nacrtaš opet savršen krug grančicom u pesku – što da ne – a i zašto bih morao da artikulišem kad mogu da gledam neku ženu kako plete – sloboda ne znači moći i smeti nego ne morati – ja sam samo statista ispražnjenosti zadovoljan svojom platom – šta ako je tamo gore u dubini zapravo prazno – ko će tada poslednji da se smeje – kao lud na brašno – sunze zalazi i ja se smeškam – ovaj dan se pretvorio u ogroman želudac


*

– unaokolo sve sada počiva – otac dok sprema kuvano jelo i cepka sočne listove salate – knjige i olovke i fotoaparati i džemper na stolici pun dima – mačka koja zeva počiva pod žaruljom na stolu – karta sveta šarena na zidu sa vremenskim zonama i svim prestonicama na kugli zemaljskoj – počivaju dlake u slivniku i fleke iznad na ogledalu i pored veš za pranje – ispod tapeta popucali zidovi – prašina u vitrini saporculanom i kristalnim čašama i starim čokoladnim zecom – kičerajske minijature na zidu počivaju – fotografije devojaka koje sam video gole – anarhija u sudoperi od poslednjeg ručka i ostaci hrane a preko njih soc od kafe – hrpa starih novina punih senzacionalnih vesti, umrlica i reklama – zavesa lelujava na poslednjem jutarnjem dašku vetra u trenucima pred omorinom počiva – kao mislioci u grubim mislima, duboke dostojanstvene senke koje prave svi ovi ukućani i koje teško dišu – i ja sam među njima počivam


*


- u ljudskom se cirkusu neke stvari ne menjaju – šljakerska rasa – mora neko prvi pasti – ništa ne niče oko zgrade magacina – jedino neko bolesno drveće – poetika života na puš pauzi – uvek se miluje podjebavanjem – negde postoji dugačak prazan sunčan dan – i nema mesta potrazi za identitetom – zna se, to je smena, to je kalorična hrana, to je svaki dan – prljav i umoran – sva ta divna so po okovratnicima – udaljavaju se promrzli iz fabričkog kompleksa kao hodočasnici – ambrozija između pragova i šina – po jedno teško piće – još se jedino ovde možeš preseliti u mitologiju – pričali su o majstoru iz treće smene kako je bio dobar, ali, eto, ta povreda, mučenik – u svakom utovaru/istovaru ostane delić tvog tela – šleperi posle razvoze po Evropi – pesma čkiljavih neonki i teretnog lifta – istrošene palete razbacane kao stihovi u post-tekstu – jasan bol u grudima – rezultati derbija – drugi grle lepotice – rad oslobađa