001 // 002 // 003 // 004 // 005 // 006 // 007 // 008 // 009 // 010 // 011 // 012 // 013 // 014 // 015 // 016
htio sam
19.04.2013
zaista, na domak smo „walta“, njegove fizičke materijalizacije.
i prije nego što ga vi ugledate, on je već daleko od mene.
nas dvojica smo se puno razgovarali putem, a sad, prije nego vam on pogleda u oči morali smo se rastati. nemam što s njim više raditi. sad je slobodan od mene.
uvijek je tu stvar taštine.
moje taštine.
znate li, bez te taštine nema ničeg, nema djela.
djelo je intervencija u sve i ništa, djelo je poremećaj ničega i neželjena diktatura harmonije.
potrebu za takvim činom imaju samo jako tašta stvorenja, budalaši, budalatašti.
zato je taština neophodna da ispituje dogmu ništavila.
ostaviti materijalni, fizički trag. na mediju kojeg nitko ne treba, koji je definitno passe. samo tražim komadić svoje sjene u historiji.
zapravo, koliko razumljivo, toliko i bezveze. postavljam totem uz pjesmu, a znam da je on suvišan, jer pjesma radi sama za sebe, sama po sebi. ne treba joj alibi, niti dvostruka potvrda.
dakle, samom sebi postavljam totem, što je baš slatko glupasto, al mogu reć da sam si čak i simpa u toj bedastoći.
na kraju sam jednog životnog i artističkog razdoblja.
bio sam jako usamljen, stoga….ovo je moja ploča.
siguran sam da bi bila drugačija, a možda još i bolja da sam našao soulmatea;
da se međusobno gurkamo, pičkaramo, tučemo bejzbol palicama, plačemo.
ko zna.
društvo…….
pred vama je uskoro jedna jako dobra ploča pipsa.
trudio sam se biti što direktniji, nema šifre, nema koncepta.
puno sam se ljuštio, mrzio, a ponekad sam se morao i voljeti, o da.
da, to je najbolja ploča pipsa, da je drugačije, znate me, ne bi nikad izašla.
fakat ne znam što slijedi.
ali ako nešto slijedi, bio bi red da bude i bolje od ovog.
da bi bilo bolje, uvijek u neki red moram ušpricati nered.
nered je pitanje, bez pitanja nema odgovora.
zato…….ne bojte se ničeg.
sve će ionako proći.
vidimo se.
zaista, na domak smo „walta“, njegove fizičke materijalizacije.
i prije nego što ga vi ugledate, on je već daleko od mene.
nas dvojica smo se puno razgovarali putem, a sad, prije nego vam on pogleda u oči morali smo se rastati. nemam što s njim više raditi. sad je slobodan od mene.
uvijek je tu stvar taštine.
moje taštine.
znate li, bez te taštine nema ničeg, nema djela.
djelo je intervencija u sve i ništa, djelo je poremećaj ničega i neželjena diktatura harmonije.
potrebu za takvim činom imaju samo jako tašta stvorenja, budalaši, budalatašti.
zato je taština neophodna da ispituje dogmu ništavila.
ostaviti materijalni, fizički trag. na mediju kojeg nitko ne treba, koji je definitno passe. samo tražim komadić svoje sjene u historiji.
zapravo, koliko razumljivo, toliko i bezveze. postavljam totem uz pjesmu, a znam da je on suvišan, jer pjesma radi sama za sebe, sama po sebi. ne treba joj alibi, niti dvostruka potvrda.
dakle, samom sebi postavljam totem, što je baš slatko glupasto, al mogu reć da sam si čak i simpa u toj bedastoći.
na kraju sam jednog životnog i artističkog razdoblja.
bio sam jako usamljen, stoga….ovo je moja ploča.
siguran sam da bi bila drugačija, a možda još i bolja da sam našao soulmatea;
da se međusobno gurkamo, pičkaramo, tučemo bejzbol palicama, plačemo.
ko zna.
društvo…….
pred vama je uskoro jedna jako dobra ploča pipsa.
trudio sam se biti što direktniji, nema šifre, nema koncepta.
puno sam se ljuštio, mrzio, a ponekad sam se morao i voljeti, o da.
da, to je najbolja ploča pipsa, da je drugačije, znate me, ne bi nikad izašla.
fakat ne znam što slijedi.
ali ako nešto slijedi, bio bi red da bude i bolje od ovog.
da bi bilo bolje, uvijek u neki red moram ušpricati nered.
nered je pitanje, bez pitanja nema odgovora.
zato…….ne bojte se ničeg.
sve će ionako proći.
vidimo se.
