DRAMA
Eto, uspio mi se sjebati kompjuter. Dakle, nakon posjete sajtu ludog razreda iz bjelovara (he he, glupi microsoft word ne zna da se bjelovar piše s velikim slovom! Nja-nja-nja-nnja-nja nja-ko te jebe majmune!), popušio sam virus na njihovom guestbooku koji mi je zeznuo windowse. Dečko mi je pojeo spravu skupa sa nortonom, firewallom i još pun kua zaštita. Ma da sam barem popljugao bacajući drkone na neke pičke na netu (dok nema žene i te fore) Bdw, nisam ništa backupirao, nisam napravio ghost, štani.....moj je komp prazna kanta. Izgubio sam vaše adrese, mailove, drage fileove, totalno sam depresivan.
Bilo bi sjajno da je to najgore.
- - - -
oprostite kaj sam počeo pisat velka slova. Frajeri su mi stavili novi program za pisanje, pa me taj sad «ispravlja»! kak se isključuje?! Vidi, malo radi, malo ne!
- - - -
ljudi, čudna je situacija. Tek kad se desio (prije)lom, tek sad vjerujemo da će biti bolje, da će biti dobro, da će biti jako dobro. A frka i neizvjesnost dostojni su blockbusterskog horrorčeka. Shvatite kako želite, impresije zadnjih 7 dana mog života (i mog banda) možda iznesem u budućoj knjizi, u dnevniku bi bilo preopasno. Sad bi nam napad iskrenosti mogao strašno naštetiti. Žao mi je, ali je tako. Ovo je usran i sjeban svijet, bolestan i željan senzacije. Vas 90% je pametno i dobronamjerno (pače, ne mora vam se objašnjavati jer RAZUMIJETE), ali zbog par zlonamjernih kretena moram paziti i ispričati vam se.
Ma, bit će vam sve jasno, ne želim se kurčiti tajnovitošću. Shvatite, neugodno mi je kad ne mogu izvršiti obećanje, odnosno, njegovo ispunjenje potpuno bi kompromitiralo studijski rad.
Šef mi je uvijek znao davati jebačke zadatke, e fakat mi je ovaj put uvalio jedan fakerski, pravi. Nema frke, ja vjerujem njemu, a volio bi da i on vjeruje meni! (oprosti mi, jučer sam puko napola. Oprosti što te nisam poštovao i što sam te psovao. Pitaj moju ženu, ona kaže da ni ja baš nisam herkules!? Al, ništa me ne opravdava...)
- - - -
što radimo? Rocco editira, slaže, pokušava korisno iskoristiti zrakoprazan intermezzo.
Čekamo antu i matu. He, he, nije zajebancija, stvarno baš njih čekamo. Nadam se da ćemo se svi razveselit. Kaj se tiče mate, uvijek sam čekao da se autor «nebo se plavi/bijeli se zagreb grad» i moja «dinamo ja volim» malenkost spoje na istom mjestu u isto vrijeme. A i mate i ante su (p)ostali genijalci, u međuvremenu. Mislim, međuvremenu od 20 zadnjih godina.
- - - -
