DAN 14.
makančeva, laboratorij
nikola je radio 2x2. kaže da mu je ona najlakša za svirat.
2x2 je očigledno sljednik dan,mraka, ako je to uopće moguće. nekoliko činjenica govori tome u prilog: band je tu pjesmu, od svih novih pjesama, znao zaista mrakovito svirat na probama. ona ima tu nenadejbivu titravost, gradaciju, grand finale, ima tu karmu da je velika. kužim to i po pavlu i juri, roccu dok je snima, emilu koji je lud za njom. ima neku konačnost i u svom svojem mraku ona je zapravo pozitivna. neko je u forumu dobro rekao da je "za popušit cigaretu nakon što završi".
pavle, recimo, inzistira da prisustvuje kad mario za nju snima bass.
u konačnici, 2x2 je jako jako jednostavan. mislim da najbolje šljaka ako je klavir svira, a svi ga ostali samo farbaju i groovaju. ovo su i najbolje gitare koje je nikola do sada snimio.
čemu je ta pjesma najbliža? meni je ona definitivno hommage nicku caveu (čini mi se da samo njegov vokal fali), a neki (kojima se pjesma isto tako sviđa) vele da je "čisti đorđe balašević". e, onda popizdim. al što se može, ako ih na njega fura, onda ih fura...
mario je snimao lajne za mrguda. kad pavle sutra dođe vidjet ćemo kaj od svega toga ostaje, a kaj će ponovo svirat. ma, nema frke oko bassa.
- - - -
dragi ljudi, kupite novi globus, str.76, kolumna roberta perišića. ukratko, zabrijavši na sajt jednog 4. razreda srednje škole u bjelovaru, došao je i do njihovih zadaćnica ocjenjenih nedovoljnom ocjenom. posebno upozoravam na zadaćnicu filipa gašpara ("moj doživljaj poezije sergeja jesenjina") koji je od danas moj najveći idol. obećavam vam sulud provod dok ćete čitati. valjanje od smijeha!!!
