časak prije no što smo počeli bauljati po ekvatoru i njemu pripadajućim državama mala me liza t. (5g.) dohvati zapitkivati: "ripeeeer, ripeeeer, eee, znaš koja je meni najbolja reklama za ožujsko? znaš koja?! ona - " kaar - loooo - vačkoooo"!
zajebimo što grgić smatra da je ta reklama primjer sramotnog šovinističkog ismijavanja nacionalnih simbola i ikonografije japana, italije ili koga već.... smatram da je takav stav malo too hard, ali da me promidžba karlovačkog iritira od prvog trenutka, brate, vala - istina je!
još je jebenije što ZNAM da je ostatku nacije spot pravo svršavanje, pa ih (vas) sve zajedno još više mrzim. a boleta navojca (glavni glumac) obožavam. i mislim si kolko im je za tu priliku maznuo. i neka je!
danaske se nas stotinjak (sramota!) nasralo ispred hnk u zagrebu da potpišemo ogromni sag bijelog šeles papira. znate, ona peticija...(pitala me neka prolaznička baba: "sinko, a šta se potpisuje?" "rrgh, mnjf, ovaaaj, onoo, znate..ovaj protiv..znate ono što sabor donosi poreze za umjetnike?!", odgovorih katastrofalno glupo. "aaa, znaaaam, znaaam..", okrene se žena i nepotpišući se ode) vidio sam husa gnjusa, njegovog kretenoidnog menagera pavla podolskog, došo je i jasnim stravos i tony cetinski...pa je tonyju seljoniju dojebalo boravit u sjeni, ter je u nekom trenutku nahrupio grlit željka vukmiricu koji je, vidi slučaja, baš tada držeći tu rolnu papira govorio za tv. pa što se i tony bomboni ne bi obreo ovđekar, baš mu izlazi nova ploča!
bio je i ante perković, a bogo moj, ko ni ja se nije mogo načudit teatralnom teatru prisutnih glumaca; kao nešto svi mumljaju u transu (mantrički ponavljaju) - "ubo-gi-ko-cri-kven-če-vi-mi-še-vi, ubo-gi-ko-cri-kven-če-vi -mi-še-vi....itd
pošlo mi je sve na kurac, pa sam ostavio crikvenčeve miševe da trabunjaju. eh, da, prije toga sam viliju matuli napomenuo da bi rado ministra vujića nogodupirao. vili me šutke podupro.
kad sam pomislio da mi dan ide u propast, skužim nikog drugog doli boleta navojca. drži on isto tu plahtu s potpisima, manje drži, a više, onako, spava. spava na nogama, mislim. derem se (metar sam iza njega): "booooooleeee!" kurac, ne čuje me. urlam: "booooojaaaan!" iz petnaestog pokušaja bole me lijeno skuži, pusti tu krpu iz ruku i dođe do mene. pitam ga: "šta je bole, buniš se, aaaa?!" "....bunim se, a pun sam para!!!", zazuji bojan, "...al' nitko ne zna da sam sve do centa spičko na psihijatriju! pa, jebote, svako malo se budim s noćnom morom kako mi se svaki drugi na cesti u facu unosi s onom - karlooo - vaaaačkoooo, karlooo-vaaaačkooo....."
"sve sam, mame mi, spizdio na psihijatre!",
ponovi bojki i ode i on s mjesta nesreće.
________________________________________________
__________________________________________________
m.i. & j.a. @ bl. ba.
(13.VI 2002.)
***
hi, hi, hi, hi, aaaahaaaahhhhaaaaaaaaaaaa... evo samo sto sam upalila tv kad ono prizor: maja suput iz grupe enjoy 'plese' i 'pjeva' u studiju nase atv iz bl., dok iza nje sjedi naski rambo amadeus i joste neki muzicari, valjda... "zapela mi haljina...pa je moja mala cipelaaaaaa..." oh, rambo, kakva je to kiselica faca. ajde, budi pristojan, cura se trudi. to vam je emisija kao imitacija "latinice". gosti. glasovanje. publika. i to...
uglavnom, cista bruka.
***
malko bih da se nadovezem na ivanino o faxu... to je. strasna je cinjenica doznati da postoje ljudi koji su, ajmo reci, pametniji od tebe samoga... ja to vako prevladavam... kako se vec ne mogu kao najpametnica dokazat, e pa bicu, recimo, najveca... izguba. i dobro ja gradim taj imidz. poneku lupim. ono, smiju se, ide mi to... redovito kasnim na predavanja. da me profesori barem po necemu upamte. pali. takodjer sam zamolila roditelje, sestru, babu, ujaka itd. (nikako kolege sa faxa i iz srednje) da mi redovito tupe kako sam ja ipak... ono, lako ces ti to. pa da, znamo mi da za tebe nema frke. pametno moje dijete. itd. pali i to. eto, tako se ja dovijam kad mi ponestane samopouzdanja. i da... redovito tracaras kolege koji su "pametniji" od tebe i kojima bolje ide. znas, nadjes im neke mane, pa ko velis, barem si u necem bolji sam. tracarije dolaze u obzir samo s naj frendovima (po mogucstvu sa nekog drugog faxa. na obostrano zadovoljstvo).
***
urban je bio prije neku vecer i u bl. anplagd. mali prostor. puno ljudi. (nisam prisustvovala. pricali su mi). kisa je lila ko luda. i tako, polako. oko 24h nestalo im struje. tako je damir svirao ono pravo anplagd. ko maturanti iza skole. kazu da je bilo dobro. hm. ne sumnjam. kad li ce opet doci kod nas?
***
na kraju, jedan odlomak iz knijge "dnevnik jedna ane" mome kapora. ne brinite, ni ja ne znam ko je gospodar ni sluga, gdje je buhara. i u knjizi je ovo samo prica, tako da se bez uvoda moze pricat u svakoj prilici. 'nako interesting je. evo.
-----
samara ti je grad udaljen jedan dan jahanja od buhare, koja je takodjer grad. ali, prica se nije dogodila u samari, nego u buhari. bilo je to, dakle, u buhari... jedan trgovac posla svog slugu na pijacu da kupi voce. sluga uzme korpu i ode tamo. i sta se dalje dogadja? izmedju tezgi na pijaci, sluga ugleda smrt. bilo je, recimo, oko pola devet ujutro. sta radi sluga? baci korpe i bez glave otrci kuci. "gospodaru, daj mi brzo konja da bezim u samaru!", rekao je. "sta je bilo?"- pita gospodar. "vidio sam smrt i ona me smrtno preplasila." i tako sluga sedne na konja i odjase u najvecoj panici. onda gospodar ode na pijacu, pronadje onu izgubljenu korpu, kad tamo, ima koga i da vidi: smrt! "sta je bre?", kaze on, "zasto uplasi moga slugu?" a smrt odgovori, pazi sad: "nisam ga ja uplasila, samo sam se zacudila otkud on u buhari kad veceras imamo sastanak u samari?"
***
toliko.
