Priča Prva:
Jedan se sferičan a potpuno proziran objekt kretao Univerzumom, a u njemu su Tri patuljasta sugovornika razmijenjvali misli i ponavljali njihove postulate. Misli su razmjenjivali zbog sebe i Vas dok su postulate ponavljali samo zbog Vas;
Morsky bi postulirao -:„Kao što i vrijeme ne mjerimo od prve godine postojanja planete ili sunčevog sustava ili ljudske vrste, već od nekog događaja koji držimo prelomnim, pa tu određenu godinu imenujemo 0-tom, a sve godine prije toga su negativno predznačene, tako ćemo i u ovoj priči 0-tu godinu držati onom kada se vrijeme počelo razdvajati od prostora, odnosno kada se pojavila masa, jer držimo da je prije tog događaja važio neki drugi „red““.
- „Držimo da se takav događaj zavređuje zvati prelomnim događajem !“ – zaključi Gorsky
- „Jer ono što je sada logično, prije tog događaja nije bilo logično, nije nužno bilo ni nelogično, no to više nije ni bitno.“ - mudrovao bi Šumsky, uvrćući uvojak svoje guste brade
Bilo kako bilo, naša je patuljasta družina baš bila raspoložena dokučiti orijentaciju u vremenu, pa tako Gorsky nastavi:
- Da bi smo dosegli početak, morali bismo pojuriti na sam kraj. Hmm, budalasto zvuči no htjedoh reći slijedeće; da bismo dosegli sam početni impuls Vremena, morali bismo pojuriti na kraj Prostora, jer se tamo nalazi početak Vremena, no da.
- Misliš, morali bismo pojuriti brže nego što je to u Univerzumu moguće? Odnosno morali bismo pronaći prečicu, izaći na mala vrata van iz Univerzuma i prišuljati se samome kraju, pa onda opet ući? – priupita Morsky
- Oho-ho, oho-ho, zar zbog radoznalosti da gubim glavu? Za takvo što bismo trebali pronaći Vratara od malih vrata a zatim i Vodiča prečicom, a koji bi me jarac na to natjerao, hmm, ne znam.. – otpustivši svoje uvojke Šumsky se pljesne po ramenu kao da ga bodu dosadne muhe
Nato će Gorsky gromko: - pa tako i tako glavu gubiš prije ili poslije, mislim u Vremenu, he-he..
