|
|
trudim se ne kukati, kontraproduktivno je.
primjećujem da se moje nezadovoljstvo ionako samo povećava kad kukam - što dokazuje da je analogija ''ispušnih ventila'' kad su osjećaji u pitanju često sasvim pogrešna. emocije se množe ko gremlini!
kad sam u društvu nekoga tko kuka, pokušavam se distancirati jer me to psihofizički umara, a moja eventualna empatija - koliko god ona bila sastavni dio tog društvenog folklora - samo pospješuje začarani krug i nikome ne donosi ništa dobro.
zato, decidirano ne kukanju.
|
