Forum

Ljudi moji, čekam ovu svirku 12 godina, poslednji put sam bio na koncertu u DOB-u, ali sam se toliko napio da se ne sećam dosta toga, a i nije bio samostalni koncert, nije to to. Pre toga sam, pre 12 godina bio na koncertu u Skenderiji, u Sarajevu, i bilo je dobro, ali sam na toj svirci prošle godine konstatovao da zvuče mnogo bolje i zrelije nego pre (vidi temu Beograd 2). Sutra se nadam nečemu nezaboravnom... Izvestiću vas već... Pozdrav!

I..
..kako beše?

nevidjeno. zavrsio sam sa bendom u garderobi. evo pisem ,samo da svarim spravu i popijem kafu.

nadlanu.com
"..Najbolji bend za koji ne znate

Zagrebački bend se u domovini odavno izborio za status, međutim, u Srbiji se put još krči i svaki koncert, pa i ovaj u Domu omladine, značajan je korak u tom smeru.

Beograd je četvrti put ugostio sastav Pips, Chips & Videoclips u godini u kojoj hrvatski alternativci obeležavaju dve decenije od trijumfalnog početka navijačkom pesmom „Dinamo ja volim“. Priznanja, „Porini“, hiljade ljudi na nastupima, raznovrsnost umetničkog izražavanja...

Sve to je Pipse stiglo vrlo brzo i prikačilo im etiketu benda iz devedesetih, perioda kada legalan protok muzike na relaciji dve države nije postojao. Mnogo kasnije, tek 2010, „Long play“ ih je, baš kao i sada, doveo u Beograd, lani je bend bio malerozan da na prvom „Long Night“ festivalu nastupa kada i Darko Rundek a momci nisu bili bolje sreće sa dnevnim terminom na Beer festu.

Rezultat svega toga je još uvek polu-puna Amerikana u Domu omladine, međutim, dobru atmosferu je ovoga puta garantovala činjenica da su publiku, uz prijatelje benda, činili godinama odani fanovi.

Beogradsku promociju koncertnog DVD-a i USB stika „2x2“ zagrebački „astronauti“ su započeli zagrljeni, pevajući „a capella“ dečju „Tata, ti me voliš“ a „Leto ''85“ beše, zapravo, flešbek u ''97. i album „Fred Astaire“ kojim su definitivno prihvaćeni i kod publike i od kritike. „Da su se tada probili kod nas, svi bi ih znali i puna bi sala pevala“ – čulo se po Amerikani dok su Dubravko Ivaniš i ekipa pržili još nešto poznato i popularno iz tog perioda, „Sex u školi“. „Zdenka i vanzemaljci“, „Motorcycle Boy“, „Ljubav“...sve to je dizalo publiku a onda je Dubravko alias Astronaut Daddy emotivno najavio „Sad ćemo svirat'' neke pederske“ („Teroristi plaču“, „Jedan od nas“...).

Moćna gitara odlikuje novu, power baladu „Htio bi da me voliš“ koja će, sva je prilika, postati ono što „Malena“ i „Nogomet“ odavno jesu – veliki hit. Obrada Pogues-a „Poštar lakog sna“ i završna, bar pred mali odmor, „Bog“, najupečatljiviji su bili momenti u završnici kada je zvanični deo u pitanju a bis je počeo u latino ritmu („Baka Lucija“). Bend je dao najviše i učinio da „highlight“ koncerta budu „Gume na kotačima“, a „jedna ozbiljna, za kraj“, kako je najavljena „2x2“ završila je dvosatnu, četvrtu priču sastava „Pips, Chips & Videoclips“ u Beogradu.

Pipsi su samoironično najavili ovaj koncert kao „nastup najboljeg benda za koji ne znate“. Oni koji znaju i koji su došli, znali su šta će dobiti i zadovoljni su napustili Amerikanu. "

Izvinjavam se što ranije nisam napisao ništa o koncertu (problemi sa internet provajderom), ali ovo što pišu ljudi sa nadlanu.com je i više nego dovoljno. Za svaku pohvalu. Društvo malo, ali odabrano, ma fantastično. Pozdrav.

gledam jutros snimku iz bg, rositu, i bend mi baš proljetno nekak zgleda, svi podšišani, spremni za tople dane!

10x počinjem ovaj, hm, text, i nikako ne ide. ajmo ovako.

(za) pipse sam prvi put čuo na exitu, recimo 2002. ili 03, nastupali su na fusion stejdžu, drugom po veličini, ali je na mainu u tom trenutku bio valjda rundek, pa je svih 30 i nešto hiljada zapalilo tamo. nas ispred bine 50-ak, što će biti usud ovog benda u srbalja, pa evo sve do danas.

setio sam se da na gajbi već neko vreme imam njihov disk bog, koji do tada, je li, nisam zavrteo nijednom. u narednih 6 meseci neću ga vaditi iz plejera. kasnije sam kupio original, pa je ova islužena kopija pazarena na berzi diskova ispred skc-a (od dečka iz vukovara koga ću kasnije viđati na apsolutno svakom certu pipsa u bg) poslata u zasluženu penziju.

tih dana (posle exita), potpuno fasciniran bendom, svaki dan počinjem da dolazim na sajt na kome sam i sad i krećem opsesivno da iščitavam ripperov dnevnik. sećam se da je bila aktuelna netrpeljivost između pcvd i darkvud daba, daddy ih je nešto pljuvao posle nekog zajedničkog grupnog certa u sarajevu, valjda.

kupio me čovek (koga sam zaticao po globusima kako, kao tamošnja faca, pretpostavljam, odvaja ribe, a mediji pišu o tome gde je viđen, šta je jeo, kenjao, blabla)... i pitao se kad će ta vrsta proseravanja ući u naš mainstream, jer ovde o normalnim likovima nema puno pisanija. ma koliko bila proseravanja, koja su, verujem, i njemu išla na jetra. ili nisu :)

i to je vreme prošlo, a certa nije bilo. otišao sam na jedan od onih festivala na jarunu i zatekao bend u nekom šatoru, među fanovima koji su, najblaže rečeno, bili čudni. iskreno, nije mi se dopalo ni ono na bini, ni ekipa ispred.

usput sam pokupovao sve originale do kojih sam mogao da dođem (fali još prvi), a pipsi su navalili na bg, što se uredno overilo (minus cert na seljani zvanoj beer fest - tamo sam otišao samo jednom, na arhangel).

crticu s prvog pipsa u amerikani (april 2010) ostavio sam na topiku posvećenom tom gigu. sledili su, hronološki: prvi long play festival, opet samostalni cert u amerikani, drugi long play.

i svaki put isto - circa 100-150 ljudi. kapiram - deo zg ekipe u bg, neki koji su iz slavonije dobacili dovde i malobrojni zainteresovani frikovi. onaj ko provali šemu po kojoj nešto uspeva u ovdašnjim klubovima među mislećom omladinom napraviće ozbiljne pare u životu. meni je to enigma.

pipsi su nikad bolji (bar za mog vakta), pesme su legle jer su proživljene, bend usviran kao malo koji od ljubljane do skoplja (kompetentno tvrdim posle zilion koncerata ovde i tamo). a publike nema.

daddy je u poslednjem postu u svom dnevniku (koji me i naterao da ovoliko baljezgam) pomenuo da se cro bendovi danas ovde probijaju "svojim zakučastim internet kanalima". ha, jebeno hladno pivo puni nbg halu, jinx ima pristojnu fan bazu, o rundeku da i ne govorim.

dakle, nikad nećemo dobiti odgovor zašto publike nema. jasno je da je hypovani talas prošao još pre desetak i jače godina i da na njemu više ne može da se jaše. ekipa iz long playa se upinje da (zasluženo) progura grupu, ali ne biva. priča o "najboljem bendu za koji niste čuli" jeste simpatična, ali neće dovući beograđane na pipse. na žalost. i vašu i našu.

a zapravo, ne treba žaliti. ko je bio i čuo, čuo je. ko nije, ko ga jebe. ponuda je velika, za pipse u bg je možda bespovratno kasno, ali neka je. kad god dođu, tu smo. koliko god da nas je.

uzdravlje!

tnx stacy..
.
.
javi se još gdjekad..

hvala ti na postu.
odavno se po komercijalnom dohvatu moj bend ne može usporediti ni s hladnim pivom, ni s jinxima, a ni s rundekom koji je u bg doslovno božanstvo i to 20 godina najveće božanstvo, a ostalih još 15 nešto malo manje.
ja isto tako ne znam je li za pipse kasno, moguće da jest, ali dajemo sve od sebe da se isprovocira drugačije. a što drugo da radimo? meni je ovo izazov, imati status demo benda u 46. to me pomlađuje.
mi vjerojatno nećemo dosegnuti 1000 ljudi na solo gigu, ja bi bio zadovoljan s njih 500.ne zbog novaca, nego zato što je to minimalan uvjet da uopće možemo razgovarati o certu u bg. neće nas nitko od organizatora zvati ako ne misli da taj uvjet zadovoljavamo.
moram te ispraviti, stvari brojčano nisu tako statične i zabetonirane na 50.
brojke se postupno dižu, one nisu fascinantne i ja ih ni ne očekujem, ali na zadnjem long nightu u dvorani na nama je bio meni sasvim solidan broj zainteresiranih. mogli su svi otići na nekog drugog. i nisu oni iz hrvatske ni slovenije. i nikad nisu ni bil.
ponavljam. bit ćemo i dalje stalno prisutni kako u bg, tako u srbiji (jesen), pa ćemo zbrajati žive i mrtve nakon godinu, dvije prave aktivnosti.
pretpostavljam da ti je krivo što nemamo zasluženi feedback, al navikao sam na to. mislim da ima smisla gurati i gurati kako u bg, tako i u ns, kragujevcu, nišu. nećemo biti rundek, nećemo imati ni trećinu te fanovske baze, al bit ću sretan jer nam se pruža mogućnost svirati u gradu i na mjestima gdje dolaze ljudi koji razumiju što pričam.

moram još nešto dodati, čisto da približim ljudima neku realnu sliku.
elemental. vrlo jak (komercijalno) bend i u hrvatskoj i u bosni i srbiji. zadnjih 5 godina stalno prisutni, sve prisutni. šibaju singlove koji regionalno dobro prolaze, visoko pozicionirani na top listama, ljudi u bg za njih znaju.
prije mjesec dana svirali su 10. puta u bg, prvi puta su imali 500 ljudi na gigu. i baš su bili sretni, ja im čestitam.
tako stoje stvari. polako, s puno ljubavi i truda.
i možda, možda, možda stigne i nagrada.

@ daddy

naravno da mi je žao što nas nikad ne bude više (i niste zacementirani na 50 :)). bukvalno me zaboli što svi ljudi koje znam koji pohode različite certove (a kojih nije malo) iz ovih ili onih razloga ne znaju ili ne žele znati za vas.

želim da verujem da ćete dostići broj kojim ste zadovoljni i želim vam da uspete. ono iznad je moja patetična žalopojka, koja je i ljubavno pismo omiljenom bendu, nikako nekakvo palamuđenje s visine :)

beograd je nezgodan i uvrnut grad po pitanju osvajanja naklonosti publike. pravila nema. eto, dok nisam kupio diskove, pa provalio o čemu je tu reč, vrlo me je čudila puna bioskopska sala doma omladine pre par godina na letu štuke. ok, ljudi iz sarajeva je dosta ovde, vrte se spotovi, ali ruku na srce, pipsi pre zaslužuju takav tretman :)

ima dana.

i to je vreme prošlo, a certa nije bilo. otišao sam na jedan od onih festivala na jarunu i zatekao bend u nekom šatoru, među fanovima koji su, najblaže rečeno, bili čudni. iskreno, nije mi se dopalo ni ono na bini, ni ekipa ispred.

hvala vama!!!
qqqqqqqqqqqqqqqqqqqqqqqq:

hehe sjećam se tog čudnog koncerta na Jarunu, dobio sam šaku u lice od neke niske cure jer sam stajao u prvom redu, pa valjda nije vidjela do stagea. Bio sam u najmanju ruku zbunjen.

na ovom topiku sam najviše pisao, pa evo moje najave sutrašnjeg certa :)

http://www.espreso.rs/showbiz/kultura/97359/bogovski-provod-najbolji-hrvatski-bend-dolazi-u-beograd-video

vidimo se!

thnx Stacy,

javi sutra kako je bilo.

pipsi i ja, tu nema mesta objektivnosti. ali ima patetici :)

da krenemo od fakata. oni su jedan od najboljih bendova na južnoslovenskim jezicima, uživo možda i najbolji.

publike u beogradu nema, pa nema. bar za vaše standarde tamo. sticajem (porodičnih) okolnosti, propustio sam nekoliko poslednjih gigova u bg i okolini, ali čitam kako su velike dvorane u cro opet pune.

i sad na cert. sinoć nas je bilo 150-200 u malom klubu koji je tehnički preskroman za standarde pipsa. stvar je postala posebno groteskna za vreme izvođenja poštara kad je bas zazvučao kao da ga delje rahmetli lemmy motorhead na steriodima. potrajalo je 10-ak min, ali je na kraju sva ta trapavost organizatora ispala simpa, a bendu se vratio osmeh na lice s povratkom normalnog bas zvuka.

prvi red je narastao na prvih 7-8 redova. svuda oko sebe sam slušao horsko pevanje, dosta je hrvata bilo u publici (nije zajedljiva primedba), bilo bi lepše da je i nas odavde bilo više, ali to je to, lamentirati nad tom činjenicom je trulo...

iste večeri u domu omladine (tehnički, jedinom prostoru u gradu koji može da isprati pipse) svirao je klinački repetitor, pa je kontam dosta ljudi otišlo tamo. ne znam, doduše, zašto.

i reklama za ovaj cert je bila nepostojeća (facebook only). slučajno sam pre neki dan čuo da se svira, inače ne bih ni znao.

a svirka? superiorna, kao i uvek. žao mi je što je cert morao biti prekinut u ponoć (tupavo pravilo za taj hipsterski deo grada gde se već neko vreme nalaze prominentni gradski klubovi i kafići), bilo je prostora za još par biseva.

eto, pipsi nastavljaju da jebu kevu, beograd (uglavnom) to ne primećuje. loše po beograd, jbg.

trivia za kraj: napunjen pivom nadobudno sam posle certa prišao daddyju, predstavio se nadimkom s ovog foruma, očekujući ni sam ne znam šta - da se čovek seća da smo se jednom davno, pre nekoliko godina, dopisivali na forumu :) osim kurtoaznog pozdrava sve se završilo na tome, ali hej, neka je, ima dana za spiku.

držite se, momci.

baš Ti hvala Stacy,
.
drago mi je da si uživao, a naravno krivo mi je da Beograd još nije "otkrio" Pipse. no, ima još šanse. poživjeti će Pipsi bar još 25.
.
drž'' se.
m.

Checkpoint prvi:
april 2010. slučajno čujem da Pipsi dolaze u Beograd. Ne verujem ni sam jer sam više digao ruke od toga. Na svirci ja i mojih 15tak sektaša što iz Beograda što iz Kragujevca, Novog sada i Bosne. Ne preterano prisna atmosfera i razmena energije, ali svirka odlična. Ja srećan ko šuma.

Checkpoint drugi:
Februar 2012. treća svirka u Beogradu. Momci došli da napadnu, ofanzivno od prvog takta, na pobedu. Pobeda it is. Na kraju svirke Bog pevamo zajedno. U naredna tri meseca još tri svirke, doduše festivalske. Dve Bg, jedna Kg.

Checkpoint treći:
Gun 2014. E, tu se, što kaže onaj u filmu, stvar lomi. Prostor manji nego dosadašnji DOB, ali zato ekipa homogenija. Okećem se iz svojih prvih linija fronta non stop, jer želim da vidim kakva je situacija.Ljudi pevaju. Ne nas 15, 20, imam utisak kao da većina peva. Razmena se dešava.

Checkpoint poslednji (za sada):
Neko veče Elektropionir. Ljudi pevaju, neka razmena se dešava. Izuzev malih tehničkih problema i male nervoze, divna razmena energije. Bar je moj utisak bio. Od tih tehničkih problema, meni je veći problem bio to što neke ljude jednostavno srećem samo tad jednom godišnje kad dođu Pipsi i obavezno tad prilaze da mi se jave i onda ja moram kurtoazno da popričam sa njima. Pesma prođe, dva sata malo. Usta su mi bila suva kao barut, ali došli smo do levela kad je jebeno probiti se do šanka po jedno pivo. Opet, kao i te 2012. test sa novim pesmama. Ponosan sam na to poverenje i međusobno poštovanje.

I još jedna stvar, te 2010te kad je bila prva svirka u Domu omladine, kapiram da je bend ostatak večeri proganjao smarački glas mene i još jedne frendice koji smo prilično grlato tražili bendu da svira Novac. Ali, malo mi je smor bio na svirci kad su u sred svirke i početnih taktova neki likovi prilazili daddyju u fazonu "e tebra, daj svirajte ovo" kao da je svadba. Jebiga, šta da se radi.

Vidimo se, nadam se, uskoro.