|
|
Eh da,
u nedjelju je zena gurnula konzervu svojom zdravom rukom i razrezala je na istom mjestu kao i drugu ruku, i sad, za razliku od druge ruke nema sharafa, al ima cetiri shava.
Kako? Zasto? Zbog cega? Dokad?
Dragi moj, to su podrucja zivota u kojem se ne postavljaju pitanja. Nema razloga, nema pitanja, nema objasnjenja, a ni odgovora. Tako je, i bog.
Iako nam kuci definitivno fali zenska ruka (he he he), pazim ju koliko mogu, al brate, to traje pun kurac, ne imati uporabljive ruke je jedna vrlo neprakticna stvar u zivotu (setaj psa, peri joj kosu, pravi klopu, peri sudje, pomozi da se istushira, idi u kupovinu, otvori sve sto ima poklopac, pomakni iole tesku stvar...).
Al ajde, ko ga jebe...
Mozda je trivijalno, ta moja cvrsta Bosanka kroz sve ove nedace niti jednom nije zaplakala, tek kad sam dosao doma i zapitao se "Kako, jebote?", rasplakala se i odgovorila "Pa otkud ja znam?".
S vremena na vrijeme pomislim kako me zivot upozorava na situaciju u kojoj je moja najdraza blago bespomocna, dok su meni svaljene vecina kucnih stvari na ledja... Trening, jel.
Ah da,i molim vlasnika woodoo-lutkica da se prestane igrati njima, bar na neko vrijeme.
|
