Forum

U roku dan-dva ispravit cemo gramaticke greskice.
Zv je u rocnistvu, isao je u Opatiju, vjerujte mi, dok smo ga stavljali, malo je falilo da zaspimo od umora.
Cute?

mislim da je ovo jedan od najslabijih magazina do sad.eto.a ostalo ćemo popričat face to face.

Hm, nadao sam se da ces nesto konkretno rec, al dobro... Moze i face to face, al bi vise volio ovdje to citati.

Ne volim ja ove ovakve spike, znate?
Napisi, reci otvoreno, pred svima sta mislis... I to je to.
Pa sam nazvao Cutea...

Dakle, NEKI se zale da nemaju povratnog efekta, odnosno, napisali su nesto, objavili i - niko nista... E pa dragi moji, tako vam je to u zivotu kad radite nesto ZA I RADI SEBE. O tome da ja ne reagiram suradnicima kao urednik, tj. , urednicki - nije istina.
Koliko su mi se neki od vas naobecavali tekstova, pa nikom nista... Nudim, zicam, sta drugo da uradim? Sta, da vas zovem i da kazem da izvolite predat obecane tekstove, jer inace... Inace sta? Da vam oduzmem od honorara, ha ha ha. Tesko je uskladit deset dobrovoljaca, o da, jebeno tesko. Al tim sladje.

Ja bih evo pitao, jel ITKO od vas komentirao Pricu o slikama? Jest Dju, doduse kad sam je pitao kakva joj je?
Al znate sta, ja ZNAM da je to dobro i zabole me hoce li me neko hvaliti ili ne, mogu jedino biti zahvalan na frekventnom prostoru koji mogu oblikovati po zelji... Isto kao sto znam da je zadnji pasus Sin Cityja najbolje sto sam napisao. Pa ne curi mi slina svaki put.
Reakcije, tapsanje po ramenu i ostale nagrade su - pizdarija. Magazin je prilika da napisete, recimo, desetak tekstova i da shvatite napredak. Vrlo jednostavno.

Problem Magazina je sto nisam uspio uhvatiti redovitost. Al cu je uhvatit, pa makar crko. Idem sad doma, radit dalje. O da.

I nemojte me sad zasipat nekakvim pateticnim porukicama, nego fino za kompjuter i novi tekst. Npr, jednu finu curu Ankicu Tomic, s kojom radim i kojoj se ne dolazi na forum zamolio sam samo prvi put da nesto napise. Ostalo je gospodski odnos.

"I noga u guzicu je korak naprijed"
Mao Ce Tung

znaš šta...ne seri.
jer sam ti ja reko da mi je priča super.a nisi me trebo pitat.
i ja tebe pitam jel ti dobar moj tekst (za koji znam da nije dobar) i ti kažeš dobar je. i to je sve. oh odma poželim odjurit doma i napisat tri kartice teksta za magazin. o da. ozarim se od oduševljenja.
šta ti misliš da ako mi kažeš nešto da ti neću pisat više?! ako mi posereš tekst da ću ti reć jebi se! pa jesi li ti normalan!!!! pa predugo se znamo i previše te volim, majmune jedan, i previše cijenim to što radiš da bi to napravio.jel nam cilj da imamo dobar magazin? ako je onda nema toga. moraš srat po sebi da bi bio bolji.
i oću jebene rokove jer to je jedina stvar koja može pokrenit moju lijenu guzicu. i da, možda smo dobrovoljci, al smo istovremeno ozbiljni ljudi....manje više.

To sto ti meni dajes tekst koji ne valja je, vjeruj mi, puno veci tvoj problem nego moj. Ja cu tebe cekati, reko sam ti.
Dosta suplje price, ajmo radit.

jest, moj je problem. al je bogami i tvoj. i ako misliš da je tekst loš a meni kažeš da je dobar...e pa puno ti hvala.
jest, ajmo radit.

procitala sam pricu o slikama. moram pohvaliti. posebno me se dojmio dio s mozgom (jer trenutno ucim fiziologiju ). simpaticno.