Forum

e, zomri, naruči kolko ti srce išće.to mi je najmanji problem jer je u mp3 formatu pa se nemoram zajebavat konvertirat to iz audio formata u mp3.još sam vam dužan one pampkinse, to ću kad uvatim vrimena jer je to zajebancija. a za te redioglavonje trebam zahvalit zvonetu rakijašiću koji je možda čak i veći fan od mene.zvone hvala!

ja nisam znao najbolje riječi talk show hosta.al nešto sam natucao.sad bi ih mogo izdiktirat ko po loju.ne znam šta je bilo, trema, uzbuđenje...
neki dan sam stavijo na ripit fog, talk show host, how to dissapear completly, inside my head i true love waits.totalni kolaps živaca, srca udova i emocija.
kako ih samo volim. immerse yr soul in love.

mne koristim winamp već kazaa, i još je nisam postavio na noge.mislim da će mi uvest sankcije kad vide račun.roditelji mislim.pa se neču pačat.
inače, s kazaa sam skinuo čitav daggerfall, legendarnu igru iz devedeset četrte/pete, drugu iz serijala elder scrolls i prethodnicu današnjeg morrowinda.taj mesec me došlo osamsto kuna neta.pravdao sam se da je to zbog priprema za prijamni.
naivci!

mislili ste se izvuć.e pa ne može.
dijo deveti:

Koncert je završio. Svirali su dva sata i petnajstak minuta.
Svoje dojmove zadržavamo za sebe. Umorni smo ko psi. Pa mi smo se ustali jutros u sedam, proputovali osamsto kilometara u Ladi Samari, i bili na jebenom koncertu. Bole me svi mišići u tijelu. Sad nas čeka teška zadaća pronalaženja majica. Izvan koncertnog prostora nema nikog ko ih prodaje. Nasamareni smo!
-Možda ima unutra-kaže Lolli poučena svojim prijašnjim iskustvima.
Ulazimo unutra. Gužva se već raščistila. Na jednom stolu neki lik prodaje postere. Kupujem jedan s artworkom s Amnesiaca.
-Eno ih!-povikao je netko iz naše družine.
Majice!
Za tili čas smo tamo. Ja sam odmah uočio jednu i kupio je. Lolli i Dip gledaju, al im se ništa ne sviđa. Sally je super nekakva zelena majica s narančastim motivom. Ima samo jedan problem. Ne da je njoj velika nego je i meni velika. Ona je podiže sa poda i kao mjeri je po meni.
-Ej, kako bi bilo da se mi sad maknemo odavde. Onaj lik stoposto misli da sam majicu kupila. Gle ništa ne kuži-kaže Sally.
-Ajmo se prošetat do tamo-kažem ja i mi krećemo.
Krava je ukrala majicu! Najtragičnije je što eventualno može je koristit ko spavaćicu. Ili je poklonit nekom. Na primjer meni. Jadni šverceri. Sigurno su cijeli dan i noć prije koncerta štancali majice, a ova dalmatinska napast im uzima pošteno zarađeni novac. Mafija!
Lolli i Dip su razočarani. Odlukom upravnog odbora idemo razgledat grad. Tražimo izlaz sa trga. A na izlazu... Majice.
Sally, Dip i Lolli, nakon podužeg odmjeravanja, premjeravanja, izabiranja i jebanja prodavača u zdrav mozak, kupuju po jednu. Sad smo svi sretni i zadovoljni (jest da se Dipova počela raspadat po dolasku u milu nam domovinu...) Spuštamo se s brda u grad.
Slijedi razgledavanje spomenika kulture. Jest da mi je jedna noga otpala na pjaci Mikelanđelo, a da mi i druga prijeti istim, no ne žalim se. Jer u Firenci se ima šta vidit, i šteta je šta već sutra moramo put voljene nam otadžbine. Dok šetamo Lolli mi pripovjeda kako je prestala slušat Radiohead. Kad su Blurovci objavili svoj "Blur" album NME ih je obasula pohvalama, proglasila taj album najboljim albumom devedesetih, rekli kako su Blurovci izmislili brit-pop, a ovim ga albumom pokopali... Par mjeseci kasnije objavljen je Ok computer i gamad iz NME je sve one pangerike o Bluru ispisala o Radioheadu. Lolli stvarno voli Blurovce i zbog jebenog NME je prestala slušat Radioglavce. Umjesto da je prestala čitat Enemi. Ma... Propustila je najbolji album svih vremena. Baš mi je žao. Ovim koncertom je nadoknadila nešto od izgubljenog.
Sally nam pokazuje ulicu u kojoj su nekoč davno bile mesnice. Pa je gospodi iz familije Medicci to dopizdilo zbog razno-raznih nuspojava (smrad, buka, narod koji se cijenka, viče, urliče...) i zatvorili su sve trgovine prehrambenim proizvodima i otvorili zlatarnice. Sutradan naroda više nije bilo i Medicci su mogli uzivat u miru i blagostanju. Šminkeri. Važnije im je šta će stavit na se, nego u se (za ono poda se nisam baš siguran, jer gradom i dan danas kruže priče o njihovoj raskalašenosti. posebno je interesantna ona o Vittoriji Medicci, njenoj služavki čije ime povijest nije zapamtila, kositrenoj oklagiji i konju s hvataljkama.) Razgledavamo brojne crkve i ostale spomenike kulture. Sally nam objašnjava sve i svašta, pravi je turistički vodič. Ipak joj je to zanat. Svi oni sati provedeni nad knjigom za vrijeme trajanja njenog obrazovnog programa u makarskoj turističko-hotelijerskoj školi urodili su plodom. Od svih crkvi zapamtijo sam samo ime jedne, a to je

quote:

---

posebno je interesantna ona o Vittoriji Medicci, njenoj služavki čije ime povijest nije zapamtila, kositrenoj oklagiji i konju s hvataljkama

---

zar seli u baš svaku priču o seksu mora
ubacit konja ? lol

eh da.kupolu je napravijo filip bruneleski.ja sam ostavijo prazno jer sam tijo provjerit kako se liku piše ime.pa zaboravijo.al to ću sad.
i waiteru, ko ti je reko da je Sally pričala tu priču. Znaš, postoji vremeplov. i digitalna kamera.
snimke prodajem jeftino, al tebi ko tebi dajem džaba.

sally mora u svaku priču o seksu ubacit..khm..da.ak nismo do sad, nečemo ni odsad bit vulgarni.
Fillipo Brunelleschi se zove majstor.mučilo me jedno il dva l.a čovjek stvarno zaslužuje da mu se ime pravilno napiše.

čini se da samo ja i waiter sudjelujemo na forumu. i daddy, ko dobri duh koji plovi nad binarnim vodama.zv provjeri jel danas bijo dan s najmanje postova.ja mislim da je.
a za wejtera evo i desetog dijela (dosadio sam i sebi, al ću ovo izgurat, majke mi mile)

Ja u glavi slažem dojmove sa koncerta.

-Oni mogu odsvirat dvadeset bilo kojih svojih pjesama i koncert će uvijek bit vrhunski-kaže Dip.
Pa da. Nisu svirali niti jednu pjesmu s Pablo honey (očekivano) niti sa Amnesiaca (potpuno faking neočekivano). A koncert je bio, ono... Što da vam pričam. Prsti mi se još tresu od uzbuđenja dok ovo pišem.
-Ja moram imat onaj mini-moog-kaže Dip. Muzičar. Nekako mi se čini da oni ne mogu tolko uživat u koncertima, to jest u muzici koja se svira, jer ih zanima i onaj tehnički dio. Dip nabraja sve one stvari koje je Jonny koristio. Nekakvi Analogue Systems RS Integrator 9000 (nekidan mi je poručio da će po tom svoju djecu nazvat. a da ti pustiš malo Lolli na miru da piše svoj diplomski?), pa ovo, pa ono, pa ova gitara, pa ona gitara, pa onaj prijelaz na bubnjevima... Mene zanima jel osjetio onu toplinu u Yorkeovu glasu dok je pjevao Immerse yr soul in love, i onaj nepopravljivi optimizam Jonnyeve gitare u Lucky...Stvarno se nadam da je. Zato jer mi je on prijatelj i bilo bi stvarno šteta da to nije osjetio. Ja stvarno volim ove ljude.
Dokotrljali smo se nekako do našeg apartmana u Pontasjeveu. Dogovor je da se sutra dižemo rano i pičimo razgledat grad. Već su dva sata ujutro. Prisiljavam se nekako oprat zube, tolko sam umoran. Lolli i Dip odlaze u sobu, ja i Sally smo, izgleda, osuđeni na spavanje u dnevnim boravcima. Zaspao sam negdje oko četri. Sanjam kako ja i Sally idemo na koncert Radioheada u London. Putujemo u jebenom cepelinu. On leti nisko. ful ful nisko, i, da pružim noge kroz prozor, mogao bi dotaknut tlo. Probudio me opet Sallyn mobitel. Devet je sati. Sally gasi mob, okreće se na drugu stranu i nastavlja spavat. Ja, poučen njenim primjerom, radim to isto.
Konačno smo se probudili oko deset ipo (pola jedanajst za nedalmatince). Tolko o ranom budženju. Nakon obavljanja osnovnih fizioloških i higijenskih potreba spakirali smo se. Ja sam maznuo jedan veliki ručnik iz wc-a. Ne zato jer mi treba ručnik, nego zato da od njega napravim suknju za sebe (naravno, kad sam došo doma mama nije htjela ni čut, a ja baš nemam krojačkog iskustva. fak. počinijo sam smrtni grijeh, a uzalud. grrr.) Podmirili smo troškove s ugostiteljem, nakupovali vode i krenuli se oprostit sa Frančeskom i njegovom gostoljubivom familijom.
I sad, dođemo mi tamo i kao pozdravljamo se, već je jedanajst ipo, žuri nam se, želimo razgledat grad... Žena nas zove na doručak. Mi se izmotavamo, pokušavamo se izvuć, stvarno nam se žuri, a u Firenzi se ima šta za vidit. Uzalud. Bili smo naivni kad smo mislili da se možemo izvuć iz gastronomske mreže žene-pauka. Jer teta Rose je, kad je u pitanju hrana, pravi fašist. Mene je bilo strah da nas ne veže konopom za stolice i onda hrani do iznemoglosti. Nije da bi ja imao išta protiv toga, dapače.
Sjednemo mi tako da prezalogajimo, a žena na stol iznosi kruh, pršut, nekakve jako začinjene masline, rajčicu, gorgonzolu, nekakav tvrdi sir, neku posebnu mocarelu (ima nekakve veze sa bikovima, Sally pomagaj) koja je pravi specijalitet i užasno je skupa... Mi, naravno, nismo glumili pristojne europejce nego smo, ko pravi balganci, satrali sve što se moglo satrat (šifra: Lolli stvarno voli sir). Mislim da je teti Rosi to bilo jako, jako drago. Na kraju nas je još nudila voćem, ali nitko nije bijo raspoložen. Što je naravno nije spriječilo da ga iznese na stol. Nak

mogu bit dosadna? mogu malo maltretirat ispravcima?
ma mooooooogu..
medici su ti s jednim c. Medici.
ulica mesara nije bas ulica, to je Ponte Vecchio.
Franceskovi nemaju saracensku kulu, to ima Vittorija (moja bivsa cimerica kod koje smo se oprali, napojili, s cijom je mamom lolli na deutsch pricala.. remember?)

znam da me volis bejbe. don't get pissed. naucit ces spelingovat italijeniš..

i jel bas moramo cekat cijeli dan do novog dijela? sadistu bracki. daj nam jooooooos..
dupla doza? say yes!

quote:

---

Fillipo

---

( kad je već seli otvorila sezonu lova )

franceschi, preci ti se okreću u grobu :
ne sadrži imenjak našeg makedonca 2 L neg
2 P

p. s. jesu ti preci došli s čizme ili se
radi samo o odnarođenim franićima ?
ča si, vanjski neprijatelj oli izdajnik
roda svoga, a, a ? momak, vadi legtmaciju !

Izmjenio - waiter in his 60s u 18.08.2003 4:01:38

Ja sam bijo u novalji i svaki dan sam bio pijan ko krava, bas su mi dobro legli novi nastavci, i ne ljutim se na elektroa. I da, naravno da mogu osjetit kak yorke pjeva, s obzirom da ne mogu pricat o svojim osjecajima onda sve nadomjestam pricom o tehnikalijama, valjda sam sjeban ili bi trebo malo "radit na sebi". daj jos nastavaka. kad ih citam osjecam se ko da sam bio tamo.

Izmjenio - Depressed u 18.08.2003 10:24:24

ja bi se radje ubijo nego bijo u novalji!

a da nije bilo vlade majke mi moje ja bi se ubio! fuj novalja.

joooooooooj dip! ful mi je drago! sally nikad me niko nije ovako uvrijedio! (ps ja ne znam ni english spelovat kak spada, al opet sve mogu pročitat kak valja. to vrijedi za masu jebenih jezika,i ne znam jel to dobro il loše) inače, kad sam pročito tvoj post išo sam sastavljat pismo bombu.
w, znam da se filip piše s dva p, jerbo pratijo sam i ja nekoč talijansku ligu, pače bijo i fanatik. i ja sam vanjski neprijatelj.porijeklo ide do napulja. a kad smo kod napulja svi znate za uzrečicu vidi napulj i umri. e pa umrijeti, ili smrt ili votever (ne znam talijaniše, znam samo riječi konj, kurčina i teleskop) se kaže mori. a kraj napulja ima mjesto koje se zove mori. prema tome uzrečica glasi vidi napulj, a onda idi pa vidi mori. sad da se još sjetim ko mi je to reko...

e, a viktoriji sam samo ime zaboravio...ono što mi je ona napravila dok smo bili tamo, nikad neću zaboraviti...(a vi se, perverznjaci, mislite)
samo da kažem da je bilo kratko, ali slatko.
to ide u nastavku kad ga napišem. danas mi se nije dalo.

"a vi se, perverznjaci, mislite"
to što po nekad imamo perverzne misli, ne znači da smo perverznjaci.

"to ide u nastavku kad ga napišem. danas mi se nije dalo."
kad sam vidio da ima post na ovom topicu pomislio sam da je novi nastavak. kad.. jebote!
samo ubaci nastavak ranije.

On je čuvar vremena, jahač mokrih valova...
Kao poštar lakog sna, on u snove dosurfa...

evo samo da se i ja pribiljezim da redovito citam elektronove nastavke :) super mi je ovo :)
ma ko da sam bila s vama ;)

prvo i prvo da se ispričam svojim suborcima jer dogadžaji u tekstu neče da budu po kronološkom slijedu jer su mi vrane popile mozak.i nema inspiracije.presušijo.e, još sutra i gotovo, fala bogu. naporno ovo brate pisat dan za dan.

nego:

Nalazimo parking u centru grada, no ovaj put moramo plaćat. Automati su stvarno čudni, i nama treba bar 10 minuta da skužimo kako to radi. Sunce drma ko ludo. Vruće je! Vruće vruće vruće. Sunce mi je ispilo ono malo mozga šta imam. Sally nam priča šta ćemo sve vidit. Crkvu santa Croce, pa neku crkvu sv. Trojstva (jel to ona romanička? ili je to sveti Duh?) pa nekakav đardin od Bobolijevih, pa palaču od Pittijevih, pa S. Mariu Novelu, pa ovo, pa ono... Naravno, kad smo se posvetili radostima i čarima šopinga, svi njeni planovi otišli su kvragu. I što je najtužnije, njoj uopće nije bilo žao. Ja sam bio tolko umoran, tolko ubijen, da se pola stvari koje smo vidjeli uopće ne sjećam. No znam da su Lolli i Dip (prokleti turisti, mrzim ih!!!) cijelo vrijeme fotogrfirali znamenitosti Firence. Doduše, fotografirali su i sebe, i to jako često, a sudeći prema pjesmama koje sviraju u svom malom bendu oni nikad neće postat znameniti. Hehe! (ma znate da se šalim, kupiću cede ako ikad izađe). Sally nam pripovjeda o svojim doživljajima u gradu (začudo, ne spominje konje) a najviše zna o tome gdje se može dobro pojest. Lagano skapavam od umora, a prošlo je nekih pola sata. Sally odjedanput zastaje kraj nekih vrata. Kaže kako joj tu rade neki prijatelji i kako će samo skoknut da im se javi. Pet minuta. Nas ostavlja da čekamo napolju, kraj nekog smrdljivog kontejnera za smeće. Nakon petnajst minuta Dip ulazi unutra.
-Sally je pričala s nekim dečkom, onda je došao drugi pa je i s njim počela pričat-kaže Dip-A unutra imaju klimu.
Prokleta kapitalistička kučka!
Uživamo u blagodatima zapadne civilizacije, a svojim suborcima šipak, je li?! E pa ne može tako!
Taman sam počeo pripremat revoluciju, rušit kontejnere i pravit barikade, naoružavat puk i pučanstvo, kadli evo nje.
-Ajmo-reče.
Bez riječi isprike, bez ičega. Ostao sam šokiran, bez riječi.
No dobro. Ja sam stvarno naivan. Zar se moglo išta bolje od nje očekivat?
Ipak, iskupila se.
Sally nas vodi do (navodno) najbolje slastičarnice u gradu. Vidit ćemo...
Dok hodamo razgledavamo grad. Tu se stvarno ima šta za vidit. Pravo je čudo da u ovakvom gradu, koji je imao, blago rečeno, burnu povijest, rastrgan u borbama između Gibelina i Gvelfa, ima toliko vrijednih, prekrasnih spomenika.
Kao na primjer kip Davida, djelo poznate ninđe-kornjače Mikelanđela, koji predstavlja jedno od najvažnijih djela renesansnog kiparstva. Naravno, ovaj David kojeg smo vidili nije the David, već replika spomenutog. Orginal se, kolko je meni poznato, čuva u galeriji od akademije.
-Ovaj nikome nije nabijao komplekse-komentirao je Dip Davidovu muškost.

Konačno, sladoled! U Italiji ne prodaju sladolede na kugle nego na kornete. Kupite kornet (cijene se kreću od 1 do 5 eura) i onda vam unutra natrpaju sladoleda kolko stane.
A sladoled je jebeno jebeno jebeno dobar! Mama, ja bi još!
Sjeli smo na most, jeli sladoled i gledali mase i mase turista kako prolaze. Čitava Firenza zaradi od turista u jedan dan kolko Hrvatska u pola mjeseca.

Nakon što smo se fotografirali na mostu krećemo dalje.
Sally mora predignut specijalno izrađene leće u nekoj optici. To su leće koje ne treba skidat kad idete spavat, s kojima možete ronit...
Ja razgledavam siromašnu ponudu sunčanih naočala, dok Lolli nagovara Dipa da sebi kupi p

"mali instrumenat koji se zove ....................(upišite točan naziv) i potječe sa.........................(upišite naziv otočja)"
juhuuuu.. ja sam svirao na tom instrumentu. khmm.. dobro, pokušavao sam svirati. dip je svirao sintisajzer, a ja sam pokušavao da se ubacim sa tim instrumentom. votevr. instrument je fantastičan.

On je čuvar vremena, jahač mokrih valova...
Kao poštar lakog sna, on u snove dosurfa...

Zove se kalimba, i potječe iz indonezije. I nas mali bend ce sigurno postat znamenit usta ti se osusila heretiku jedan elektronski.

pa da! kalimba!

On je čuvar vremena, jahač mokrih valova...
Kao poštar lakog sna, on u snove dosurfa...

Primjetio sam ,inace, da elektro mijesa mene i lolli u svojim pricama, pa kaj smo tak isti?

dip, hoćeš li imati vremena ispričati priču iz svoje perspektive? mislim da bi bilo zanimljivo...
još i sally da se raspiše

lolli, ovaj dip...hehe

Nu, da elektro nije napiso ovaj putopis ja ne bi ni znao gdje sam sve bio, a i da ga napisem, ne bi bio zanimljiv cak niti ako napisem koliko volta po oktavi ima naponski kontroler na klavijaturi minimooga :)
Meni ce u sjecanju trajno urezan ostati jedino nevjerojatni i snazni osjecaji koji su me prozimali za vrijeme koncerta, i razmisljanje o svemu jer mislim da ce mi ovaj koncert promijeniti zivot, samo jos ne znam kako... :]
Anyway, svi postovi pod imenom Depressed su mojih ruku djelo, i nemojte mislit da se lo javlja pod mojim imenom....

nisam ni sumnjala. lo je od riječi.
kad će ta diploma?

da.
daj reci joj da smo svi uz nju.

(a jel se ti dju ljutiš na mene?ja ne bi da se ti ljutiš na mene)

cute, jes poludio?
ja tebe jako volim.
ono, moj si, pa i kad si zločest i kad me nerviraš, i kad mi govoriš da imam 40 godina i nemoguć ukus...
samo sam sad malo zabrinuta što ste na svoju stranu ti i Vladika vrbovali i Waitera

JA sam odabrao njih. ja aktivan, oni pasivni

i believe in peace, bitch !

fak dis! kjuti, tek sam danas (dosla sam u zagreb a na stolu me docekala ulaznica za rejdijoglave) skuzila da su njima predgrupa bili LOW! fakin sit! zasto ja to nisam skuzila kad smo BILI TAMO? mislim, dzizs krajst, LOW! ajde me prosvijetli i daj mi neko zadovoljavajuce objasnjenje zasto ih nismo culi? o, sva nesreco svijeta ovog, sto se desilo!?