|
|
evo ga izlijece:
Ne mijenja se
Ništa oko mene
Svakog dana
Srećem kretene
Nemam ideju
Za slijedeći stih
Možda sam i ja
Jedan od njih
Mr. Dick
Imam jedno čudno biće
Svako jutro ono se miče
Probudi se prije mene
Jer se sjeti tebe
Čas je lijevo, čas je desno
Nekad mu je pravo tijesno
Ima pravo vel'ku glavu
Dizanjem je steklo slavu
Ono na glavi ima rupu
Koja vatru bijelu bljuje
Svaku ružičastu stvar ono pljuje
I tegove redovno diže
Samo da je ružičastoj stvari bliže
Imam jedno čudno biće
I kad je zora i kad je noć
Pokazuje svoju moć
Imam jedno čudno biće
Izbacuje spermiće
To je taj slavni čova
Ime mu je od pet slova
Pismo Skinneru 30.11.2001.
19.00, Sarajevo
Dragi druže,
Odlučih da se nekom izjadam, pa si mi se ti učinio najkompetentnijim (nije malo biti treća godina fakulteta). Vjeruj mi, sve bi ti ovo što ću napisati i rekao samo da me nije strah. Čega? Odgovor lebdi u zraku. Prvo, strah me je mog bolesnog uma (ne znam je li isti produkt prošlog rata ili nekog mog sopstvenog). Mislim da sam prešao preko svih granica koje je neko postavio (naravno, ne mislim na državne, znaš i sam da nisam mak'o dalje od Pazarića). Suludo je misliti da mi je svejedno, ne bih, uostalom, ni tražio tvoju pomoć da sam ravnodušan. Upitah se sto puta da li me ljudi vide kao lucidnog šizofreničara ili samo kao dječačića koji svoje djetinjstvo proživljava tek sada. Moram prekinuti pisanje na neodređeno vrijeme, jer evo dogovorih se s tobom i Mirom da odemo na čaj... Evo došao sam, k'o što i znaš, pa ću sad nastavit, nego da napišem da je i Ivica bio s nama. Dakle, ja sam svjestan svojih zabluda i primam svaku vrstu pomoći (osim humanitarne, još imam šta jesti, što se i vidi), tj. savjeta od strane čovjeka koji je već koračao ovom stazom. Rado bih ti postavio neka pitanja, na koja možda nikad neću dobiti odgovore, koje priželjkujem.
Zašto čovjek gleda na hiljadu strana, a ne zna koja je prava? Zašto je gubljenje interesa korak ka samouništenju? Zašto ja služim zajedničkoj gluposti time što njegujem vlastitu? Shvati me, ja sam neshvaćen. Ja volim život, on mene ne. Zapravo, nekad i sam sebe ne shvaćam. Odakle mi izlaze sve morbidne stvari? Jesam li ja uzrok svega ili okruženje u kojem (ne)živim? Da li sam već mrtav ili se tako osjećam? Ne znam je li pesimizam sastvani dio mene ili ja njega. Sada sam u fazi kad mi je mozak totalno blokiran, pa samim tim dok ga ne odblokiram ništa od pisanja. Prođe još jedan dan i stvarno se pitam jesam li uznapredovao u glupostima od juče. Mislim da moje glupiranje ima veze s dosadom. Kad mi je pravo dosadno (a uvijek jeste) ja improviziram. Ne znam hoćeš li shvatiti ovo što pišem, jer ni ja ne shvaćam. Teško je sve ovo. Ponekd hodam jednom stranom rijeke i ujedno se ugledam na drugoj strani. Ustvari, mislim da sam ja dvojna ličnost. Zvuči kao da sam slavan. Patim se, ali svojom krivicom. Sam sebe uvlačim u ćorsokak. Eto tako, ne znam što još napisati osim da više nisam vlasnik ovog ovdje napisanog. Jer gospodar si svake riječi koju nisi izgovorio.
Nema više, jer lampa se gasi kad nestane ulja.
|
|
|
evo jos jednog adinog betona:
oporuka
postoje neke stvari u životu koje su jače od naših htjenja. smrt je jedna od njih. koliko god
nam drago bilo koračati zemljom, nebo je posljednje utočište naše duše. ova oporuka je plod
zdrave pameti i bez ikakve prisile od strane meni poznatih, nepoznate neću spominjat u istoj.
skineru pošto filing da ćeš ti kao siromašni svirač sa saldom nula znat plaho izbalansirat
na 3200K,a ne na 5600K.pa ovako imam nekih majica koje su nošene, al' jebiga dobro će ti doć,
kompjutor ti ostavljam s ciljem da ti pomogne u realizaciji projekata koje su okupirale naše
mozgove: krinka /g/ustava, crtani, knjiga, klipovi i ostalo. znaš imam ispod kreveta nekih sliba
sa svetskih prvenstava,ima i maradoninih članaka iz novina, znaš kol'ko sam ga cjenio ,to daj
miri/silviju/. dalje ima neke pornografije to se dogovorite vas dvojica, nemoj da se ganjate po
sudu. davoru daj gitare ima ih tri il četiri, novi komplet žica prodaj ako si kokuz. knjige koje
sam pročito daj nekom ko nije, branetu možda, one koje nisam pročito sačuvaj, pa kad i ti
mandrkneš ponesi da ih isčitamo zajedno. moju obuću spali, nemoj slučajno da ih daš nekom
prosijaku, danfat će, pa neće ništa hajrovat, svi će bježat od njih. sve što imam o golubovima
daj aliću, a ovu auto reviju daj admiru, znaš da obožava laudu i pikea. bruni daj podlogu za
miša, njegova se izlizala .dezodorans daj mom rođaku, neće mu dugo trajat al šta 'š sad, takav je.
enesu vrati dvije utoke, jedna je ispod kreveta, druga u zvučniku. daj enesu i pedigree koje
nisam uspio završit. fotoaparat daj nikoli nek slika ljeti fingerse za mene, pa mi i to ponesi
kad budeš dolazio. bruni daj i sub wofer da ga zabije nekad za mene. konzervu od coca cole
baci u smeće, a sliku bin ladena pokloni u muzej. ceri daj jedini info koji sam kupio nek' se potpiše,i
to mi ponesi. daj mu i knjigu o želji nek nauči koji je klub pravi. adiju daj kamen s mora i
lampu, ovu zelenu, uči mali dokasno. dadanu reci da se ne fura da je debel, samo mali pajcek. adi
teski sa linkova reci da ima tegli jeftino na otoci i da ima lizalo od mene kad se vidimo.
svima koje nisam spomeno, a znam ih reci da imaju pozdrav od ade, čarlame, bombe i svih oblika
moje malenkosti.
iskreno vaš drug lucidni šizofreničar
a-do kao fu-do
p.s.kasete i cd koloniju daj djeci nek prestanu slušat smeće, long live rock 'n' roll kad ja
ne mogu.
this is the end my only friend
|
