|
|
E pa, kao sto rekoh, meni je dosta sranja, evo nesto lijepo.
Jedva cekam album, kao i svi vi, pa bi htio nesto da napisem, za predstojeci album. A mogli bi i vi, da malo brijemo.
Dakle, drvece i rijeke....
MOJ PAS
Moja pas se zove Djuka i pojavio se jedne zime, bilo je minus dvadeset, i nije mogao da hoda. A bio je jako mlad. A ja sam se bojao pasa. I dugo nam je trebalo da se nadjemo i snadjemo, bili smo jako smijesni u pocetku, nijedan nije kuzio ovog drugog. No otad smo postali pravi prijatelji.
Ja svakog dana se setam s njim. Tu, niz groblje, u sumicu, pored skole...
Pa tamo, kod vojne bolnice, ima iza puno grmova sa pticama, a posto on voli ptice mi ih zajedno ganjamo.
I drago mi je da setam s njim, on mi je objasnio mnogo toga. Gledam njega, on prve i zadnje sekunde, zivi isto. On voli ili ne voli. On je tu 100%. Svako njegovo hvatanje ptica je zaozbiljno, on ne mora da razmislja. On mi je pokazao kakva su jutra, kad se narandzasta breskva digne i kad skontas da je pred tobom dan. I to cijeli. On mi je pokazao kakve su nijanse na listovima drveca u jesen. A ja sam mu samo dao hranu. I ljubav.
Moj pas ne laje, ja ga mazim sat vremena dnevno. On zna da ga volim, kao sto i ja znam da sam mu preci od njegovog zivota, sto je valjda ideal srece. Blago njemu...
I on je u raju, ja nisam. Jer ja ne mogu da budem takav, jer kad bi na poljanu stavio njega, nista se ne bi desilo, ravnoteza bi i dalje postojala. A kad bi ja bio, onda bi se sve sjebalo. I zato je on u raju... A ja mogu samo da mu budem zavidan...
Jednom je iz grmlja izletio sa vrecicom chipsa na glavi i onda se sudarao sa drvecem. I ima mali potok, gdje se on igra... I voli vodu. /cudan neki pas, nekad pomislim, ma i on je bosanac/. I tako. Nas dvojica, kad setamo, niko nam nista ne moze.
A obojica znamo da zivimo u kvartu gdje macke tuku pse. Da, da, puno nam problema pravi jedan macor, koji se bas nameracio na nas. Ali ipak mu mi pobjegnemo.
Eto. To je moj pas.
U iducem nastavku:
CRNI GROZNI MAX, SA DNA ULICE.
|
|
|
