|
|
jedan srpski pisac veli: prošlost je kao odsječena noga: može da zasvrbi, ali je počešati više ne možeš.
to bi bio uvod u temu: bivši frajeri/cure.
ja danas našla svoje stare dnevnike koji vrve zapisima o tipu koji mi je nekad bio iznimno važan u životu, a danas živi jako daleko, rijetko se čujemo, još rjeđe vidimo i zapravo mi više nije ništa, tek znanac, a nekad mi je bio tako bitan.
ja bih rado da sam mogla ostati prijateljica sa skoro svima s kojima sam nekad hodala (jedan-dvojica su bili bezveznjaci, za njih me nije briga). i rado bih da mi dolaze doma i da mi na neki način traju i danas, ali u nekom drugom okviru i kontekstu. ali to mi nije pošlo za rukom.
iako mislim da mi je najbolji s kojim sam ikad bila - muž, opet su mi nekako dragi i svi ti koji mi nisu uspjeli postat muževi :)
di su vaši bivši, jesu li vam dragi? je li vam žao što su vam bivši?
|
