|
|
snovi su jako čudni. mislim, svijet je tako podređen logici, ljudski um je tako podređen logici da sve što je nelogično ismijavamo. zašto? zato jer nas mogućnost da nešto nelogično postoji uistinu plaši. zaboga, pa na logici je izgrađena čitava civilizacija. a upravo ta nelogičnost ugnijezdila se nigdje drugdje već u našoj glavi. govorim o snovima.
ne spavam kako treba već pet godina. budim se svaka dva - tri sata, i sanjam živopisne, čudne snove. i pamtim ih.
ovo je mali eksperiment, pokušaj da se san prenese na zaslon, bez pokušaja da se nelogičnosti objasne. pa da vidimo.
|
