|
|
daklem, ovo je negativna verzija complimentsa.
prvo i prvo treba se reć da je hapinnes in magazines od druga grahama coxona, bivšeg gitarista skupine blur, teško pretpotopno smeće (unatoč onome što loli i dip kažu) koje bi se možda svidilo sali dragašu. ukoliko ste nostalgični prema sredini devedesetih knock yourself out, poslušajte si kakvu sjajnu blur ploču, il još bolje prva dva pejvmenta, a ovo zaobiđite u širokom luku. a ti grahame, sunce ti mamino, probudi se, dvijahiljadečetrta je bila kad si ovo snimio.
užas i razočarenje.
takodjer novi daft punk je sranje. bogami ni oni se baš nešto ne razvijaju ko kolektiv, zvuče isto ko i kad sam išo u srednu školu. odjebite.
na kraju slijedi najveći heroj koji je postao zločinac. dr dre. jebem mu mater. koj idiot. 50 cent. dosadni beatovi, lupa uvijek jedno te isto, a lik (OPET) repa o tome kolko je para zaradio i kolko je kurvi pojebo. to je ko da vam neko priča vic o muji i hasi po stoosamdeset i osmi put. hej, prvi put je bilo smiješno, sad je samo naporno. i nema flow, jebo ga ja! nadam se da će se drug eminem pošteno nadrogirat i u nekoj od slijedećih seansi motorkom pogladit doktora drea po ćelurdi. smrt im.
eh, sad mi je lakše. ak imate neš za ne preporučit, postajte molim, kak više ne bi slušao slična sranja. unaprijed hvala.
|
