|
|
Ode.
I uvijek tako bude, taman kad zavrsis posao, skuzis da ti je frend otisao.
Filip je dosao u ponedjeljak u 6 ujutro, a otisao u petak u 6 popodne. Hvala Darku, Cuteu, ZV i Dju koji su ga pripazili u ovom ludjackom tjednu. Hvala zeni koja nam, uslijed zadnjeg umornog najsladjeg domacinskog poriva, pece brdo palacinki. Hvala Djuki koji se uredno privijao uz Filipove noge kad god bi Makedonac telefonirao. Svi su oni pomogli da se manje osjecam kao los domacin.
Filip je car. Mislim, razmislite malo o njegovom putu, ne da vam se nesto? Ma dajte...
Nismo se pretjerano javljali na forum buduci da ja internet nemam doma, ali nekako... nije nam nesto ni bilo hitno, uzivali smo u durzenju...
A i kad da se javimo?
Jebiga, raspored je bio paklen, te koncert, te klub, te turnir u ISS-u, te snimi ovo, te kupi ono...
I pozaboravljas pola stvari, a zapravo nikad i ne bih imao vremena da mu sve kazem i pokazem, a u tome je i fora, jer se mi jednostavno MORAMO opet vidjeti. Htio sam Filipu, Dulce, Simonu toliko toga reci, a ne ide... Sve nesto kenjas o vremenu, poslu, vamo-tamo...
Al onda se Filip okrece gleda preko glava na koncertu, trazi me, ugledamo se, namignemo si...
Ili slusamo bootlege koncerata Pipsa i trazimo najsmjesniji Daddyjev ispad (u najuzoj konkurenciji: "E sad bi Dinamo bas dobro lego ali necu!" "Hopacupa" "Hop-sa-sa" i tako...)
I tako i ovaj topic, hoces toliko toga napisati, a ne stignes, misli se lako izgube putem...
Tek, jedna scenica mi ne ne ide iz glave.
U cetvrtak u noci moram pishat. Odvojim se od zene iz zajednicke toplinsko-zastitnicke cjeline, udjem u hodnik, skuzim zaspalog psa, a u dnevnom boravku spavaju Electrocute i Filip. Bilo mi je uzasno toplo oko srca... A onda sam ugledao svoj novcanik, svoje kljuceve, tu, na frizideru, nije mi palo na pamet da ih maknem zbog gostiju, to nisu gosti, to su moji ljudi, moja raja... Ja im vjerujem.
I postane mi toplo i oko mozga.
|
