Forum

PAČIJA ŠKOLA
¨Jeste l' čuli, kumo,
- Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.¨
Tako je i bilo,
- Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.
Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.
Sve ih je upiso
U katalog male,
Pa ih je prozivo,
- Verujte, bez šale.
Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.
Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.
Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.
Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, gaga, ga!

Jovan Jovanović Zmaj

PLAVI ČUPERAK
Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi
već jedne Sanje iz šestog 'a'.
Pa šta?
Videćeš šta kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo - malo pa... pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice,
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš - a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Miroslav Antić

ZIMSKA PESMA
Zima, zima - e, pa šta je,
Ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!
Hajd napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Vi'š en' onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.
A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
Eto to je, to je sve!
Seka Zorko, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red;
Sad ćemo se zagrejati -
Čučni samo na taj led!
Gle sad žive železnice -
To je trka, to je let!
Zbogom, ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!
Iz nosa nam para liže,
- Hajd u goste ko je zvan! -
A Campa nas jedva stiže -
Tika-taka, ¨ajzliban¨!

Jovan Jovanović Zmaj

ZVEZDE IZBEGLICE
Pogledale ste se zvezde
Krišom da nebo ne vidi
Mislile ste dobro
Razumele se naopako
Osvanule ste hladne
Daleko od ognjišta
Daleko od kapija neba
Pogledajte mene zvezde
Krišom da zemlja ne vidi
Dajte mi znakove tajne
Daću vam višnjev štap
I putanju jednu moju boru
I vodilju jednu trepavicu
Kući da vas vrate

Vasko Popa

Mirzino Jato - Čarter let

Na kredit si kupio odijelo drap
Farmerke, rolku, uz tijelo knap
Sve što si štedio ti do sad
Na paket aranžman dao si sad

čarter let pa u svijet
čarter let

Iliću, Iliću, čovjek si naš
O inostranstvu zar nesto znaš
Da li bar znaš jednu stranu riječ
U avionu dal bio si već

Iliću, Iliću, ne budi slijep
Godišnji odmor i kod nas je lijep
Naša je zemlja kao mali raj
Sunce gdje ideš nema takav sjaj

čarter let pa u svijet
čarter let pa u svijet

U kofer si stavio drugo ja
Kreme parfeme i jos ko zna šta
Na grkinje spremno ides u lov
I jest ćeš i pit ćeš i bit ćeš ko nov

čarter let pa u svijet
čarter let

Iliću, Iliću, čovjek si nas
Naše su žene najljepše baš
Na njima nam redom zavide svi
Ne idi tamo gdje ne spadaš ti

Iliću, Iliću, ne budi slijep
Bit ćeš i ovdje kao nov i lijep
Jest ćeš i pit ćeš ko pravi car
Strana su jela tebi čudna stvar

čarter let pa u svijet
čarter let pa u svijet

Iliću, Iliću, čovjek si naš
O inostranstvu zar nešto znaš
Da li bar znas jednu stranu riječ
U avionu dal bio si već

moram pohvalit tomin doprinos ovom topicu

Ljubivoje Ršumović - Išli smo u Afriku

Išli smo u Afriku,
da sadimo papriku,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu.

Jednogrba kamila
odmah se pomamila,
začas se tu stvorila
i debela gorila,
onaj majmun sa grane
misli "to su banane"
i zebra je videla,
jako joj se svidela.

Išli smo u Afriku,
da sadimo papriku,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu,
znate, onu žutu,
finu, ali ljutu.

Grize gladni papagaj,
misli "neko voće fraj"
gledali smo žirafe,
šta će sad da urade,
sve su za čas smazali,
ništa nisu slutili,
pa su se zaljutili.

Kuka pola Afrike
zbog banatske paprike,
znate, one žute,
fine, ali ljute, znate, one žute,
fine, ali ljute!

Ibrica Jusić - U svakom slučaju te volim

Volim te uvijek
i kada se budiš
i kad na licu šminke nemaš
i kad si ljuta
i kad se čudiš
i kad bez mene na ples se spremaš
uvijek te volim hoću da znaš
volim te ne znam
kako da odolim
u svakom slučaju te volim.

Volim te kad si blijeda i sjetna
i kada bore imaš na licu
volim te kad si divlja
i sretna
i kad u ruci drziš pticu
kad ništa nećeš da mi daš
volim te ne znam kako da odolim
u svakom slučaju te volim.

Volim te uvijek
i kada sanjaš
kad ne pišeš mi
kad te nema
i kad od mene stalno se sklanjaš
volim te kad si po sve nijema
kada šutiš poput ribe baš
volim te ne znam kako da odolim
u svakom slučaju te volim.

Volim te uvijek čak i tada
kad ne volim te kad si sama
kad veče pada iznad grada
volim te kad se praviš dama
kad ne voliš me kao sada

u tome i jeste život naš
u svakom slučaju te volim...

Laboratorija Zvuka - Zaboravljena draga

Uuuu- uuuu

Slušati odjek
svojih koraka
niz duge ulice proći

Hej, mlekadžijo stani
prospi mleko
po ovoj noći

Polivači ulica
ti u tome mogu
pomoći

Oooooo da li cu moći
ove noći
ooo iz ovog grada
za tobom sada
zaboravljena draga
zaboravljena draga
zaboravljena draga

Sa putnicima što
čekaju
tramvaj
koji neće doći

uuu-uuu-uuuuu

Pijanac
ti si moj brat,
kao vetar
što raznosi novine
niz ulicu

ooo-ooo
Ponoćne vesti

Ooo -ooo
da li ćes me sresti
zaboravljena draga
zaboravljena draga
...

U gori raste zelen bor

U gori raste zelen bor,
A tebe nema, a tebe nema.
U gori raste zelen bor,
A tebe nema, dragi moj.

Da sam ja znala, dragi moj,
Da ti mi nećeš, da ti mi nećeš.
Da sam ja znala, dragi moj,
Da ti mi nećeš opet doć'.

Ne bih te bila pustila,
Ne bih te bila, ne bih te bila.
Ne bih te bila pustila,
Već bi te bila ljubila.


sadrzaj je izmijenio/la - TOMO ŠIMEC u 04.05.2008 u 20:30:54

POEZIJU CE SVI PISATI

san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti

cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednog dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih ce se pesma odreći
poeziju ce svi pisati
istina će prisustvovati u svi rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan srećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

hoće li sloboda umeti da peva
kao sto su sužnji pevali o njoj

Branko Miljković

Ljubivoje Ršumović – Vuče, vuče, bubo lenja

Neko pliva u Savi,
Neko pliva u Rumi,
Neko šeta u travi,
A vuk živi u šumi.

U školi ga ne vide,
Nema ni maturu,
U muzeje ne ide,
Prezire kulturu.

Vuuuče, vuuuče, bubo leenjaa
Štaa ce reeći pokoleenjaa,
Vodio si život buuuraan,
Pa ostao nekultuuuuraaaan.

Usta su mu snažna,
Duša mu je drumska,
Obećanja lažna,
A ćud mu je šumska.

Kad je srećan leži,
Kad je ljut on reži,
Ka zverstvima teži,
Kad ga vidiš beži.

Vuuuče, vuuuče, bubo leenjaa,
Štaa će reeći pokoleenjaa,
Vodio si život buuraan,
Pa ostao nekultuuraaaan.

ISPOVEST JEDNE SKITNICE

Vaj, luto sam u mladosti sejo sebe drumovima
Opekao duši krila na ljubavnim plamenima

Ostavio oca, majku, rodno mesto i drugove
Vukle su me u plav beskraj misli nove, želje nove

Sanjao sam da je život čaša-dve-tri dobrog vina
Vrisak cure na kolenu i jecaji violina

Obiš'o sam sve kafane, bludnicama mladost dav'o
Proćerdao mnoge dane, mnoge noći nisam spav'o.

Bivao sam noćna ptica, ljubile me lepe žene
Bilo neka sobarica, bilo sjajano odevene.

Pravio sam serenade i mnoge su lepe gospe
Znale ko se s čežnjom krade kad se nebo zvezdam' ospe.

Razbio sam mnoge čaše i litrove i bardake,
Rujno vino, dim i flaše opevao noći svake.

Ulica me odgajila, kafana mi bila mati
Pesma mi je ljuba bila a Cigani srni svati.

Pa sad ako krvlju pljujem ne tišti me za to jad
Proveo sam život s pesmom sagoreo rano mlad.

Danas-sutra ja umreću - svirajte mi "vranjanku"
Posmrtnog marša neću, niti oca nit majku

Da na grobu zaleleču, već igrajte drugovi,
Pesma, ljubav, žene, vino bili su mi svi snovi...


Dragutin B. Ilić, 1933. godine

Laki Pingvini - Šizika

Suknja iznad kolena,
kosa ti je crvena.

Ti si prava šizika,
ljubav je u očima,
i na usnama,
punim osmeha.

Naša si ljubimica ti,
danju noću smo zajedno mi,
Naša si ljubimica ti,
pored tebe srećni smo svi.

Ti si prava šizika,
ljubav je u očima,
i na usnama,
punim osmeha.

Naša si ljubimica ti,
danju noću smo zajedno mi,
Naša si ljubimica ti,
pored tebe srećni smo svi .

YU Grupa - Crni leptir

Ulična svetiljka, baca svetlost u krug,
dok crni leptiri lete pravo na nju,
ali ne znaju da tu je kraj,
da ih ubija njene svetlosti sjaj.

Nekad sam leteo, leptir bio i ja,
svetlost me mamila, krila mi spržila,
crni leptiru, beži u noć,
jutro sačekaj, svetlost ce doć''.

TOMO, volim te.

Parni Valjak - Stranica dnevnika

Na tvojoj listi ja sam samo broj,
Prošao k'o dašak vjetra kroz život tvoj,
Napola prazna stranica dnevnika.
Da li me se sjećaš, da l' mi ime pamtiš?

Mnoge su druge bile pored mene,
I toliko toga lijepoga mi dale,
A ja sam u svima tražio tebe, dušo.
Da li me se sjećaš, da l' mi ime pamtiš?

Hej, otvori vrata, noć je i kiša pada,
Pusti da uđem bar na tren.
Hej, otvori vrata, noć je i kiša pada,
Sam sam i ti si sama znam.

Tvoje me oči gledaju sa stranica žurnala,
Uvijek si to željela pozirati si znala.
Al' jednoga dana ogledalo istinu će reci, dušo,
Al' nikog neće biti ruku da ti da …

KEKČEVA PESEM

Kaj mi poje ptičica, ptičica sinička,
dobra volja je najbolja, to si piši za uho,
mile jere, kisle cmere, z nami vštric ne pojdejo.

Kaj odmeva mi korak, ko po stezi stopa,
dobra volja je najbolja, bodi dan na dan vesel,
smej se, vriskaj, pesmi piskaj, pa lahko boš srečo ujel.

Kaj mi potok žubori, ko po kamnih skače,
dobra volja je najbolja, na vsej širni zemlji tej,
lica rdeča, smeh in sreča to zaklad je, hej, juhej!!!

Vesna Parun Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.

Ja ne dočekah naljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenoj crnoj šumi.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice dok na njega budu
silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!

Zdravko Čolić - April u Beogradu
(Beogradsko proleće '75)

Dolaze i vraćaju se s lastama
sunčani i nasmijani dani.
Opet je u mojoj duši proljeće,
da l' si djevojka il' žena sada ti?

April u Beogradu uzaludno traži
usne jedne djevojke što se divno mazi.
April u Beogradu miluje joj kosu,
ispod savskog mosta to je možda ona
al' je drugi ljubi.

April u Beogradu jedno prošlo doba,
nosim ga u mislima iz vojničkih soba.
April u Beogradu umorno se smiješi,
ispod savskog mosta, dok se sumrak sprema,
više mene nema.

haljinica boje lila

od mene si draga, dugo krila
da si drugog dušo zavolila
a ja nisam ništa znao, ništa znao
al sam nešto dušo osjećao

osećao da si neka druga
iz oka ti izgubi se duga
ukrao je, uzeo je drugi
moje srce udaviće tuga

ref.
haljinicu boje lila
ti si dušo oblačila
kad si išla da ga ljubiš
da ga ljubiš
a moja si ljubav bila

od tebe sam dragi dugo krila
da sam tebe dušo prevarila
nevarna sam dragi bila
al se nisam zaljubila

ja se nisam dragi zaljubila
al sam nešto dušo osetila
osetila, zažalila
haljinicu što sam oblačila

u rudara krvave su ruke
dete plače u vihoru rata
nema tebe nema ni haljine
hoće li nama sunce ikada da sine

ref.

lola novaković

Leo Martin - Odiseja

Put do slave i bogatstva, put do trona,
Oduvek je bio isti od iskona,
Put do pakla i ponora, put do sloma,
Oduvek je bio isti od iskona.

Niko ne zna šta ga čeka, dan šta nosi,
Svako juče ostavlja nam trag u kosi,
Doba prošlo i buduće, priča ista,
Sve što sija i ne mora da zablista.

Odiseja, odiseja, staza trnja ili staza orhideja,
Odiseja, odiseja, život to je samo nova odiseja.

Vagonaši

Mi stanujemo u vagonu
Što nije nikada na putu.
U jednom kutu nam je krevet,
A kuhinja u drugom kutu.

Tu svaki vagon dimnjak ima,
Željezni, nahereni, tužni.
U ovom kraju stareži i dima
najljepši dan poružni

A naša ulica je duga,
Duga,
I čudno ima ime:
Napuštena pruga.

Sve kuće brojeve imadu,
Pa ima ga i naša, bože moj.
Al nema tako velikoga u gradu
K'o naš bijeli željeznički broj.

I vrt imade naša kuća;
Ukraj pruge drač,
Da igrajuć se u njem djeca
Zaborave na glad i plač.

U nedjelju kad stane rad,
Eh, onda bijeda pije, pije;
Zapjeva neko hrapavim glasom,
A netko ženu bije.

Alkohol ubija... znamo, o znamo
Znamo da alkohol škodi,
No rakije, rakije, rakije amo
Jer utjehe nema u vodi.

Sad je ljeto... veliko, zlatno.
Odoše bogataši iz grada
Da traže odmora po svijetu,
Al mi smo tu, roblje rada.

I naše oči dalje gasnu,
I znoje se u radu dlanovi;
Umjesto nas putovahu svijetom
Naši stanovi.

Nedjelja. Tužno. Znamo, o znamo,
Znamo da alkohol škodi,
No rakije, rakije, rakije amo,
Jer utjehe nema u vodi.

Dobriša Cesarić

Margita Stefanović - Kuća

Hajde,
da pričamo nežno tajne
govorimo mirno
Ima kuća, kuća moga tela, ona zvoni i diše cela
Čuva one suvišne reći u odjeku smeha, u boli, u sreći
Otvori, zažmuri - stakla menjaju izgled
Pokaži da boli kad sakrivaš pogled
Zamrsi dlan linijom srca
Zapleti san u večiti dan
Ma, hajde da pričamo nežno tajne
govorimo mirno...

Link

za tomu!


Pčelica Maja

U nekoj zemlji tko zna gdje,
u nekom svijetu tko zna kad,
mala je pčela živjela,
o njoj se priča još i sad.

Ja mislim da se mala pčela zove Maja,
radoznala i bistra pčela Maja,
mala pčela što kroz let,
sva u čudu gleda svijet.

I danas opet ćemo sresti malu Maju,
nestašnu i hitru pčelu Maju,
Maja, svi te vole Maja,
Maja, Maja, Maja, Maja, Majaaaaa
Sada pričaj život svoj!

sadrzaj je izmijenio/la - dju u 09.05.2008 u 20:57:49

Link

Mnogo hvala na pismima podrške, obnevideo od suza radosnica, što cede mi se niz lice kao klikeri biserni,
ozarene duše nastavljam dalje sa kraljicom pisane reči - poezijom.

Leš u žitu

Zaboraviše ga na snježnom polju
Na grobu mu cvjetati neće
Karanfil, božur, božje cvijeće

Zemlja ga tiho upija, sita
Kroz tijelo mu klija
Sjeme pobjedničkog žita

Ljetos će ležati raspadnut
Kao strašilo za ptice
U zlatnom moru pšenice

Sudbina mu pobjegla kroz raži
Iz njega i nad njim buja
Život pun nade i laži.

Ady Endre

Zavodnik

Pred mnogim vratima sam čekao,
Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i žeđ bila ugašena, jedna blažena iluzija u grob bi silazila…

Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noći koje grozničavo iščekivah…
na kraju behu kao zgažen cvet,
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.

Bežeć' od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samoću…
taj užitak moje je prokletstvo
jer nesrećnim me čini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:

Brani se, najlepša moja, zakopčaj haljinu svoju,
opčini me, izmuči me nikad mi ne reci DA.

Herman Hesse

Indexi - Da sam ja netko

Da sam ja netko,
pozvao bih sve dječake,
dao bih im igračke i
pustio ih da se cijeli dan
igraju i jure.

Radili bi divne stvari,
prekratki bi bili dani
voljeli bi svoje škole đaci
da sam ja netko.

Svim majkama bih izbrisao bore,
učinio da očevi ih vole,
davnu ljubav da im vrate,
i da mirno žive svoje sate,
da sam ja netko.

Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali,
sve bi ruže ženi poklanjali,
kako bi se živjelo i kako bi se voljelo,
i kako bi dobro bilo,
kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
i kako bi dobro bilo
da sam ja netko.

Svim majkama bih izbrisao bore,
učinio da očevi ih vole,
davnu ljubav da im vrate
i da mirno žive svoje sate
da sam ja netko.

Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali
sve bi ruže ženi poklanjali,
kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
i kako bi dobro bilo,
kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
i kako bi dobro bilo
da sam ja netko.