001 // 002 // 003 // 004 // 005 // 006 // 007 // 008 // 009 // 010 // 011 // 012 // 013 // 014 // 015 // 016
| 3.1.2010 | • | 7.1.2010 | • | 14.1.2010 | • | 19.1.2010 | • | 21.1.2010 | • | 28.1.2010 | • | 1.2.2010 | • | 5.2.2010 | • | 9.2.2010 | • | 12.2.2010 | • | 20.2.2010 | • | 23.2.2010 | • | 28.2.2010 | • | 7.3.2010 | • | 14.3.2010 | • | 21.3.2010 | • | 30.3.2010 | • | 1.5.2010 | • | 4.5.2010 | • | 20.5.2010 | • | 30.5.2010 | • | 13.6.2010 | • | 15.7.2010 | • | 5.8.2010 | • | 10.8.2010 | • | 27.8.2010 | • | 25.9.2010 | • | 6.11.2010 | • | 22.12.2010 |
martin je tu zbog nas
06.11.2010
pita petko, džombetina stara koju štujem jako glede&unatoč, onim svojim perverznim polufalsetom da mu objasnim kako to pipsi na martinju, ha!? imam snažan osjećaj da me zajebava.
u eteru smo, a ja šetkam po parkiću ispred studija (dosta mi je više nazivanja naše prostorije „rupa“, jebiga, nije to rupa. a dosta mi je i naziva „prostorija“ kad je to ipak…studio. nije neki preseravački i skupi, al nam je jako svrsishodan), pitak sam i dobronamjeran, petljam nešto „ne biramo mi više ništa, daj što daš, takva su vremena…hahhahaaa, hi hi hi…..
sjetih se, a pravih se reči uvek kasno setim, da priupitam našeg petka vidi li neku korelaciju izmeđ ove prigode – intervjua rokera/pankera/šminkera dude ivaniša na narodnom radiju (!) i sviranja za martinje.
naime, ako je potpuno normalno meni (i njemu) imati diliće na narodnom radiju, zašto je onda nenormalno svirati na martinju!? vremena kad su takve stvari bile za rubriku vjerovali ili ne su daleko iza nas. daaaaaleeeekooooo. jednostavno, nema alternative. niti je primjerice 101 gradski i urban, nedobog „alternativan“. molim????
sve oko nas je priličan auzmeš, ne samo u …..usrat ću se od ovog termina – šoubiznisu. i pritom ne bunim se ja ni protiv 101 ni protiv bilo koga drugog. al nećemo si bez razloga i povoda laskati i sisati međusobno spolovila….nije higijenski. podjela na čobane i urbane je tako pretenciozna. ili da se samo malo udaljim…..ako sam se uopće udaljio.....nije li i to zapravo showbizz....da me davite četverostruko pletenom željeznom žicom i pitate za koga si – horvatinčića ili zelenu gradsku uršu?....teškom mukom i nesretan mirno bi vam rekao ako je to dvojba, onda je nemam – za horvatinčića! jest, to je jedna od onih odluka koju zovem manje lošom.
uvijek za graditelje, pogotovo u srazu s razgraditeljima. da se razumijemo, razgradnja je odvajkada mus baš kao i gradnja, ali nakon svake razgradnje opet ide gradnja. a upamtite – razgraditelji ništa ne grade. to je kao kad lešinare hvalimo kako je divno da postoje jer čiste prirodu od raspadajuće divljači. to je sve krasno, ali u domeni sanitarija. sanitar je samo kemikalija. nekad počisti gadno đubre, nekad od njega izgubiš vid. stvarno, jako je bitno tko ga na što i zašto nanaša.
gledam dinamo na stageu prije koncerta. tv kartica, laptop i te spike. gledam i hajduk na samom koncertu (lapi-topi mi je iza šinecovog pojačala. pis of kejk) tek toliko da zdea svako malo podjebavam. al on je u nekom svom filmu.
pita me cura s hrvatskog radija drugi program što mi radimo na martinju?
sad sam već spreman.
velim joj, vidi se da pizdim….gle, ja preko 40 godina hodam preko ovih kvadrata na trgu. milion puta. u milion raspoloženja, iz milion razloga. ovo je MOJ trg! razumiješ? boli me kurac jel ovdje martinje, perinje ili milanje. boli me kurac, razumijete? ovo je MOJ trg, ja sam iz pipschipsvideoclips i sviram u svom gradu, svojim sugrađanima. nema mi ništa normalnije od toga. nisam ja zbog martinja ovdje nego je ovdje martinje zbog mene!
zahukao sam joj majk diktafona od bijesa. mislio sam da će se preplašit. nije. pametna cura.
velim, pogledaj ovaj trg. pogledaj tu imitaciju bečke štaletine, što su gradski oci pripremili: kranjske kobasice, betlehemske štandove i šator s humpa cumpa izvođačima. jel to to?
razumijem, treba zagreb i tog pazarskog štiha, al nek to bude u suburbiji (pritom ne podcjenjujem predgrađa, ne neku foru iz njega i potječem. mada zapruđe više nije predgrađe, kad sam odrastao bilo je) a ne na centralnom trgu jer to znači da se s time poistovjećuješ. još točnije - tome stremiš. to je tvoja najbolja frizura za modnu reviju. ne razumijem, glavni gradski trg je svakako zgodna prilika da lažemo (japanske turiste, npr.) da smo bolji. a mi lažemo da smo gori!
i mislim se, baš zato, eto baš zato ću ja svirati na tom i takvom trgu. jer ja nisam bečki konjušar i mislim da se to kuži u 2 sata svirke.
žena mi često zna reći tvoja publika je drugačija. bila je na puno koncerata i veli da je to stvarno pleme. malo, ali izuzetno. poseban je naboj, emocija. to ja tolko i ne kužim sa stagea, al fakat joj vjerujem, mada se bojim sam sebi tako nešto priznati jer je to velika obaveza i čast.
da, na tom martinju su ljudi koji su tamo nabasali bili jednostavno – gospoda. ako i nije sve to pips publika, nije ni bitno. bitno je da smo komplementarni. i da nas….ipak…. ima.
tih nekih vrlo nejasnih nas.
pita petko, džombetina stara koju štujem jako glede&unatoč, onim svojim perverznim polufalsetom da mu objasnim kako to pipsi na martinju, ha!? imam snažan osjećaj da me zajebava.
u eteru smo, a ja šetkam po parkiću ispred studija (dosta mi je više nazivanja naše prostorije „rupa“, jebiga, nije to rupa. a dosta mi je i naziva „prostorija“ kad je to ipak…studio. nije neki preseravački i skupi, al nam je jako svrsishodan), pitak sam i dobronamjeran, petljam nešto „ne biramo mi više ništa, daj što daš, takva su vremena…hahhahaaa, hi hi hi…..
sjetih se, a pravih se reči uvek kasno setim, da priupitam našeg petka vidi li neku korelaciju izmeđ ove prigode – intervjua rokera/pankera/šminkera dude ivaniša na narodnom radiju (!) i sviranja za martinje.
naime, ako je potpuno normalno meni (i njemu) imati diliće na narodnom radiju, zašto je onda nenormalno svirati na martinju!? vremena kad su takve stvari bile za rubriku vjerovali ili ne su daleko iza nas. daaaaaleeeekooooo. jednostavno, nema alternative. niti je primjerice 101 gradski i urban, nedobog „alternativan“. molim????
sve oko nas je priličan auzmeš, ne samo u …..usrat ću se od ovog termina – šoubiznisu. i pritom ne bunim se ja ni protiv 101 ni protiv bilo koga drugog. al nećemo si bez razloga i povoda laskati i sisati međusobno spolovila….nije higijenski. podjela na čobane i urbane je tako pretenciozna. ili da se samo malo udaljim…..ako sam se uopće udaljio.....nije li i to zapravo showbizz....da me davite četverostruko pletenom željeznom žicom i pitate za koga si – horvatinčića ili zelenu gradsku uršu?....teškom mukom i nesretan mirno bi vam rekao ako je to dvojba, onda je nemam – za horvatinčića! jest, to je jedna od onih odluka koju zovem manje lošom.
uvijek za graditelje, pogotovo u srazu s razgraditeljima. da se razumijemo, razgradnja je odvajkada mus baš kao i gradnja, ali nakon svake razgradnje opet ide gradnja. a upamtite – razgraditelji ništa ne grade. to je kao kad lešinare hvalimo kako je divno da postoje jer čiste prirodu od raspadajuće divljači. to je sve krasno, ali u domeni sanitarija. sanitar je samo kemikalija. nekad počisti gadno đubre, nekad od njega izgubiš vid. stvarno, jako je bitno tko ga na što i zašto nanaša.
gledam dinamo na stageu prije koncerta. tv kartica, laptop i te spike. gledam i hajduk na samom koncertu (lapi-topi mi je iza šinecovog pojačala. pis of kejk) tek toliko da zdea svako malo podjebavam. al on je u nekom svom filmu.
pita me cura s hrvatskog radija drugi program što mi radimo na martinju?
sad sam već spreman.
velim joj, vidi se da pizdim….gle, ja preko 40 godina hodam preko ovih kvadrata na trgu. milion puta. u milion raspoloženja, iz milion razloga. ovo je MOJ trg! razumiješ? boli me kurac jel ovdje martinje, perinje ili milanje. boli me kurac, razumijete? ovo je MOJ trg, ja sam iz pipschipsvideoclips i sviram u svom gradu, svojim sugrađanima. nema mi ništa normalnije od toga. nisam ja zbog martinja ovdje nego je ovdje martinje zbog mene!
zahukao sam joj majk diktafona od bijesa. mislio sam da će se preplašit. nije. pametna cura.
velim, pogledaj ovaj trg. pogledaj tu imitaciju bečke štaletine, što su gradski oci pripremili: kranjske kobasice, betlehemske štandove i šator s humpa cumpa izvođačima. jel to to?
razumijem, treba zagreb i tog pazarskog štiha, al nek to bude u suburbiji (pritom ne podcjenjujem predgrađa, ne neku foru iz njega i potječem. mada zapruđe više nije predgrađe, kad sam odrastao bilo je) a ne na centralnom trgu jer to znači da se s time poistovjećuješ. još točnije - tome stremiš. to je tvoja najbolja frizura za modnu reviju. ne razumijem, glavni gradski trg je svakako zgodna prilika da lažemo (japanske turiste, npr.) da smo bolji. a mi lažemo da smo gori!
i mislim se, baš zato, eto baš zato ću ja svirati na tom i takvom trgu. jer ja nisam bečki konjušar i mislim da se to kuži u 2 sata svirke.
žena mi često zna reći tvoja publika je drugačija. bila je na puno koncerata i veli da je to stvarno pleme. malo, ali izuzetno. poseban je naboj, emocija. to ja tolko i ne kužim sa stagea, al fakat joj vjerujem, mada se bojim sam sebi tako nešto priznati jer je to velika obaveza i čast.
da, na tom martinju su ljudi koji su tamo nabasali bili jednostavno – gospoda. ako i nije sve to pips publika, nije ni bitno. bitno je da smo komplementarni. i da nas….ipak…. ima.
tih nekih vrlo nejasnih nas.
