Daddyev dnevnik

Kao i uvijek u ovo doba godine; niti jednog propuštenog poziva, niti jednog esemesa, a na blekberi mailu samo spam.

Zapravo, to me navodi na jednostavan zaključak: sve silne esemese, mailove i pozive inače očito sam isprovociram. Svi su na neku foru poslovni, a kao što znamo „posao“ sam si sam napravio još prije 18 godina. Privatno mi nitko ništa nema za poručiti, niti ja ikom išta imam za reći.

 

Et kaže da je purger. Jedan kroz jedan. Zanimljivo, po nekoj najstrožijoj definiciji nit ja, kao rođeni zagrepčanin nisam baš purger. Al okej, meni su i deda i stari rođeni zagrepčani. mislim, jedno je da se prozoveš "zagrepčanom", a nešto sasvim faktografski je kad se podebljaš sa "prastarim generacijama zagrepčanom". ili sam nešto krivo spojio?
Što me sve navodi na pomisao da je purger postao jedan pežorativni termin koji podrazumijeva nevjerojatnu hrabrost da voliš zagreb i najvjerojatnije si nešto vremena već njegov žitelj. Što je manje bitno. Više je bitno da podnosiš rizik javne difamacije, hajde da se rimujemo, ako veliš da si purger a potječeš iz npr….. dalmacije! Ti si zapravo prejebena manga jer te boli k. za to kaj si misle i kaj će ti napravit „tvoji“ iz zavičajnog kluba! Ali najbitnije je da, za razliku od ostalih dotepenaca, želiš poručiti da ovaj grad respektiraš, voliš i smatraš svojim. Dapače, vrlo si spreman da te zbog tog tvog određenja mrze, to je zapravo na neki način provokacija. „Normalno“ je da se zagreb mrzi, samo tipovi sa petsto bodigarda se mogu javno izjašnjavati drugačije. Ili oni koji imaju Moć. Ili koji imaju Novac.

Ili oni koji nemaju ništa, poput mene.

Eto, to je nekakva redefinicija purgerštine, kriteriji su očito oslabili stjecajem okolnosti, a okolnosti su pogubne.

Et, btw, moraš malo poraditi na „kaj“, čisto forme radi. Niš bitno.

Bitnije je da ja Arsena nabijam na astro kurac i da Pipsi nemaju veze s tim patuljkom.

Sve pet.