Daddyev dnevnik

- - - -

sad će ispast da ne pišem dnevnik jer me kćer okupira pa nemam cajta. ma, malo sam lijen. ujutro, prije probe mi se i ne piše, a poslije, kad se vratim, lucija (ponekad) malo pričori i to je jedini dio dana kad se družim sa yayom. ne znam ko je ikad izmislio da newborn spavaju 16 sati, spavaju 16 kuraca! lucija spava 6-8 (najviše 3 sata u komadu) sati dnevno, ne više. na sisi je svakih sat, satipol – nekad i puno brže. po 25-45 minuta! nema buraz predaha ni sekunde. u predahu se dere ko jarac. tatina kćer.
pula, spot za 2x2
»dom hrvatskih branitelja»...fino su si dečki uredili dvoranicu. samo kaje hladno ko u šupkovoj pećini. mogli ste vidjet kak to izgleda u «bljeskalici». i marijev tata je gledao pljeskavicu i rekao da sam ostario i da je kraljić za mene ko mala beba.
uvjeren sam da više nećemo raditi spotove s maurom. ovo je, nažalost, bila samo iznimka. mauro mi je po milionti puta, onako usput na kavici, spomenuo da su «spotovi forma koju je prerastao, nije mu više izazov i osjeća da je radeći spotove u suprotnosti sa samim sobom». nema kod njega prekenjavanja, on to zaista misli. ovaj put je sam i snimao i skužio sam da ga kičma fakat zajebava. puno se bavio detaljima, odsjajima, siluetama. primjerice dok sviram klavir snimao me u odsjaju klavirskog poklopca, pa poklopca same klavijature, snimao je krupno batiće, žice...sve ovo može zazvučati stereotipno i upravo u tome i jest maurovo umijeće – on takvim detaljnima pronalazi pjesnički mikrokozmos. zde je dofurao «koleginicu» violončelisticu s akademije. simpa je, solidno se snašla.
kako je «kfs» tek zaživio nema potrebe žuriti s 2x2. vjerujem da ćemo ga premjerno pogledati kod špiranca u birtiji negdje prije puta u london. bdw, potvrđena su oba spitza (4. i 5.3.) i gig dan iza u spilsby theatru. ak još nešto padne bilo bi genijalno.
ljubljana, gig u orto baru
jedan od «onih dana» u karijeri. neću vam reći što sam odlučio prije izlaska na stage. rekao sam si da neću svojim odlukama jebati band i publiku, tamo, u orto baru. onda sam se, hm, predomislio: ne, nisam odlučio tlačiti band i poštovani publikum, nego sam «odgodio» odluku. jer se nekaj urotilo da se predomislim. nekaj mi je ipak dalo naznačiti da sve nije uzalud. prau za prau, radilo se o skoro dvosatnom procesu, nisam se baš odmah dao preobratiti. paaaa, do idućeg crossroadsa....
(kardinal kaže da je to bio jedan od naših najboljih koncerata)
gavella, pripreme
kako smo zbog nekolicine forumaša koji nas u stopu prate konstantno mijenjali repku, tako svima koji nas nisu gledali od aquariusa obećavam da će vidjeti po mnogočemu drugačiji koncert. nećemo forsirati kazališnu notu, dapače, volio bi da ne ostanete sjediti. svirat ćemo 5, 6 pjesama koje ili uopće niste čuli ili ih niste čuli jako dugo. (htio sam još više obnoviti repertoar, ali u tom slučaju imam velikih problema da takav sklop ne drži vodu.)
inzistirao sam da ne radimo nikakve skupe produkcijske kerefeke, nemamo para za to, a ja nemam baš ni volje s takvim čim sada se baviti. i baš kad sam zauzeo taj gard čini se da će se najvećom mogućom slučajnošću poklopiti da imamo fenomenalan stage. više o tome reći ću na samom koncertu, ako se, naravno, prilika ostvari.
sajt
ovih dana kupujemo još prostora tako da ćemo moći sajt opteretiti jednom prilično velikom stavkom koja je do sada bila «u izgradnji». pogađate o čemu se radi?
o «klubu» na sajtu
od samih početaka protivnik sam klubašenja po sajtu, a uopće ne želim razgovarati da je klub njegov samostalni dio. argumentacija je prilično jasna: moja je malenkost, oprostite što se guram, taj klub osmislila kao kontru i odgovor virtualnoj realnosti u cyberspaceu, njegovo OPREDMEĆENJE, realizaciju. dakle, klub jest prvenstveno FIZIČKI prostor SA ŽIVIM LJUDIMA koji su FIZIČKI prisutni. možete ih opipati, omirisati, osjetiti. možete nešto naučiti. možete ih VIDJETI. možete RAZGOVARATI. možete gestikulirati, a ne srati s onim glupim smajlićima. možete se osjetiti stvarnima. kužite?! dok se god mala grupica ljudi (na čelu s vladom) muči i gnjavi da osmisli program za desetak zainteresiranih (si šefe, ne preteruj, op.a.) nema nikakvog opravdanja da internet podržava taj proces. smatram da je internet samo PODRŠKA i u toj mjeri je dobrodošao. većina vas drka kurac doma za kompjuterima dok se manjina znoji. e, klub je malo prevrijedna stvar da bi je unjonjali besmislenim dopisivanjem na netu. koji je to kurac – 7 ljudi dođe na boška petrovića u krovove, a 250 njih poslije o tome nekaj drve i palamude?! ma daj....
za mene je cijela priča s internetom teška bolest ukoliko ne služi približavanju i upoznavanju stvarnih ljudi sa stvarnim ljudima.