001 // 002 // 003 // 004 // 005 // 006 // 007 // 008 // 009 // 010 // 011 // 012 // 013 // 014 // 015 // 016
02.12.2003
11.00 razgovaramo telefonom, plodna voda je bistra, što znači da još nisu stvoreni uvjeti za porod
12.00 opet se čujemo, bila je na ultrazvuku, lucija ima 3900g, sve je ok. nema trudova, nema ni najmanje naznake da bi mogla roditi u slijedećih 48, čak i više sati.
15.00 ja sam na probi, dolazi sanjin, razgovaramo o turneji po bosni. uzimam olovku i papir i realno procjenjujem kolko nam se isplati tamo ići. govorim svima prisutnima: «iskreno, mislim da ću potpuno poluditi ukoliko me usred nedodžije počnu zajebavati za lovu, ja idem tamo zaraditi novce za svoju obitelj, koju napuštam u ovako bitnim trenucima samo zato da im donesem kruha. onog trenutka kad me tamo počnu zavaljivati idem pješice kući!» «ok, ja idem tamo zato što bi htio promovirati hrvatsku kulturu u bosni», superposprdno dometne sanjin.
računam, preračunavam virtualne (jebeno su virtualni!) km-e u dm-e, pa u eure. izračunao sam. strava! sanjin veli; a sad sve to još podijeli sa dva kad odemo u sloveniju!
u tom trenu zvoni telefon.
yaya: o-paaa, puko vodenjak! ja: molim? yaya: da, da, puko mi je vodenjak, tako ti je to. ja: dobro, di je doktor (rukom pokazujem bandu da je proba gotova i da iz ovih stopa idem u bolnicu.), ljubavi, jesi dobro? yaya: pa ne znam baš što treba raditi u ovom trenutku. evo, dolazi sestra. (poslije sam saznao da se to desilo dok je gledala «red carpet» reprizu na «novi» u trenutku dok su dorijan elezović i još par njih iritantnih u nekom hoh dućanu isprobavali tange?! okrenula se na desni bok (inače treba biti na lijevom) i u križima osjetila – puk!)
sjedam u auto s kardinalom, zovem y svakih 10 minuta. sve sam luđi. ona je potpuno mirna. dolazim doma uzet opremu za porod koju sam odavno nabavio: navlake za cipele, ogrtač, maska, kapa. zovem ženu i plačem. ona me smiruje, veli; kaj to nije prekrasno? ja velim da je to super i da stižem. kažem pinu da ja sad idem u bolnicu i da, nažalost, on više neće biti glavna faca u stanu. pin to nije htio slušat i okrenuo mi je guzicu.
16.00 sve je pod kontrolom, u sobi sam u petrovoj, mirno spremamo stvari. dolazi kirby po telku, kaput, ovo i ono da otfura doma. yaya kontrolira stvari u koferu za rodilište. svako malo curi iz vodenjaka. smirio sam se.
16.30 počeli su trudovi. zaboravite sve spike. nema nikakve pauze. stižu svakih 3-4 minute i to oni prvi! nisu jaki, ali su neugodni. sestra kaže da su to bezveze trudovi, yaya se baš i ne slaže. sestra tvrdi da se svakog sata prvorodilja otvara za centimetar. treba se otvoriti 10cm, dakle, u najnajboljem slučaju možemo očekivati porod za 9 sati, ne manje.
17.00 dolazimo u box, to je soba s krevetom u rodilištu. ima ih 6. u jednoj sobi do nas žena je u visokom stadiju trudova, strašno viče. kako sam bio na tečaju i stvarno sam pripremljen na sve, kužim da jako nekvalitetno diše za vrijeme truda, nikako si ne zna pomoći. yaya ima sve ozbiljnije trudove. ponavljam, trudovi su praktički bez pauze, možda, možda 30-tak sekundi je mir.
18.00 doktor kontrolira otvorenost. 6 centimetara! već! brzo ide, brzo. još samo 4! trudovi su sve bolniji. ne dam joj da jauče, tjeram je da diše. udah, izdah – fu-fu-fu-fu, isprekidan. ajmo! dobiva injekciju apaurina. epiduralnu smo se dogovorili već ranije da ne želimo ni u ludilu.
20.30 otvoreni smo 9 cm, ali je mjehur pun pa glavica još nije dovoljno u zdjelici. ima strahovite trudove, pokušava se popiškiti, nemoguće je to. kateter. fala bogu, krenula pipica
21.00 nešto prije 9 došao je naš primarni doktor koji želi obaviti porod. (do tada je ingerentan bio dežurni liječnik). totalno se otvorila. doktor mi veli da izađem iz boksa. kreće tiskanje! foto finiš!
21.05 kroz mali otvor pomičnih vrata vidim sve. babica i doktor vode tiskanje ko u nekom najuzbudljivijem sportu. y ga dobro tiska. čujem; skupi noge, udahni za vrijeme truda, zaustavi dah i tiskaj. ajdeeeee!!!
21.10 lovimo trudove ko surferi valove. adrenalin mi je vani na pet miliona. s druge strane, potpuno sam miran. suludo.
21.17 nakratko tišina. ništa ne vidim i ne čujem. izlazi jedna od doktorica, kaže: čestitam, kćer!
bože mili, bože moj... gledam...ne vjerujem, prekrasna je. ne mogu vam to opisati. ljubim yayu. ima «onaj» nenadjebivi osmijeh. ne vjerujem da je baš najsvjesnija što se događa. umorna je. milina je...lucija plače. baš i nema neku koordinaciju ručica.
21.22 luca odlazi, kreće porod posteljice. kao, vele, najstrašnije za gledat. ma dajte, molim vas. kao, neki padaju u nesvjest kad vide posteljicu. ja nisam nikakav taf gaj, ali prizor mi je više smiješan, fura me na one alien 1, 2, 3. ma, ništa strašno. guba.
21.30 nakratko vraćaju lucu u ajpendeklu, mami na grudi. kratko, minutica. u prolazu me sestra pita želim li pozdraviti kćer. naravno da hoću! dajem joj pusu u čelo, to je nešto najnajljepše u životu. nema ničeg usporedivog. kakva koža! saten. kakvo biće! predivno. samo da je nisam zarazio nekom svojom prljavštinom, kažem. sve je u redu, kaže sestra. (lucija: 3750g/52cm)
- - - -
ljudi, nemam više koncentracije. mogo bi tek sada prave stvari napisati. ali ne mogu. samo ću reći da je vlado šagadin zvao cijelo vrijeme poroda, pa niste valjda sumnjali da on ne zna doktoricu koja je bila dežurna na porodu! «jel vi znate vladu šagadina?» «kako ne bi znao, jako, jako mi je drag!» «e, pa on zove svako malo, znate, mi smo se upoznali preko elvisa, al, dobro, nije sad to važno....» bilo je negdje oko pola šest. eto, kakvog sam prijatelja dobio s ovim sajtom! kužim da on sve, sve zna, kao da je s nama u boksu. nevjerojatno.
hvala ti vlado. hvala emilu. hvala doktoru zlopaši i doktoru radakoviću. i svima.
hvala vam puno!
u 23.15 sam s mamom, tetom zrinkom i tetom safić liznuo (manje od prsta!) malo šampanjca. nakon više od 6 godina pio sam alkohol. ni na svadbi nisam htio, nego šuknuo ispod stola.
- - - -
oprostite mi što baš nisam najsuvisliji, ili sam, bojim se, djelovao skenerski hladno. malo sam...maka. samo da mi se isplakat.
moje cure su mi sve moje na svijetu.
ispričavam se svima koje nisam spomenuo, a neizostavni su dio današnjeg dana, najvažnijeg u mom i yayinom životu. ne mogu se smiriti.
p.s. svim novopečenim tatama preporučam da pohađaju tečaj. neće postati ginekolozi, ni doktori medicine, ali će biti spremni na sve i neće raditi nevolje sebi, svojima i liječnicima. jako, jako je dobro saznati neke stvari unaprijed! meni je koristilo, a time i yayi i luciji.
iz sata u sat.
9.00 zovem yayu prvi puta u toku ponedjeljka. pitam jel bila vizita i što kaže doktor kojeg nije bilo zadnjih dana jer je bio na simpoziju. y. veli da će ići na amnioskopiju i još jedan ultrazvuk
11.00 razgovaramo telefonom, plodna voda je bistra, što znači da još nisu stvoreni uvjeti za porod
12.00 opet se čujemo, bila je na ultrazvuku, lucija ima 3900g, sve je ok. nema trudova, nema ni najmanje naznake da bi mogla roditi u slijedećih 48, čak i više sati.
15.00 ja sam na probi, dolazi sanjin, razgovaramo o turneji po bosni. uzimam olovku i papir i realno procjenjujem kolko nam se isplati tamo ići. govorim svima prisutnima: «iskreno, mislim da ću potpuno poluditi ukoliko me usred nedodžije počnu zajebavati za lovu, ja idem tamo zaraditi novce za svoju obitelj, koju napuštam u ovako bitnim trenucima samo zato da im donesem kruha. onog trenutka kad me tamo počnu zavaljivati idem pješice kući!» «ok, ja idem tamo zato što bi htio promovirati hrvatsku kulturu u bosni», superposprdno dometne sanjin.
računam, preračunavam virtualne (jebeno su virtualni!) km-e u dm-e, pa u eure. izračunao sam. strava! sanjin veli; a sad sve to još podijeli sa dva kad odemo u sloveniju!
u tom trenu zvoni telefon.
yaya: o-paaa, puko vodenjak! ja: molim? yaya: da, da, puko mi je vodenjak, tako ti je to. ja: dobro, di je doktor (rukom pokazujem bandu da je proba gotova i da iz ovih stopa idem u bolnicu.), ljubavi, jesi dobro? yaya: pa ne znam baš što treba raditi u ovom trenutku. evo, dolazi sestra. (poslije sam saznao da se to desilo dok je gledala «red carpet» reprizu na «novi» u trenutku dok su dorijan elezović i još par njih iritantnih u nekom hoh dućanu isprobavali tange?! okrenula se na desni bok (inače treba biti na lijevom) i u križima osjetila – puk!)
sjedam u auto s kardinalom, zovem y svakih 10 minuta. sve sam luđi. ona je potpuno mirna. dolazim doma uzet opremu za porod koju sam odavno nabavio: navlake za cipele, ogrtač, maska, kapa. zovem ženu i plačem. ona me smiruje, veli; kaj to nije prekrasno? ja velim da je to super i da stižem. kažem pinu da ja sad idem u bolnicu i da, nažalost, on više neće biti glavna faca u stanu. pin to nije htio slušat i okrenuo mi je guzicu.
16.00 sve je pod kontrolom, u sobi sam u petrovoj, mirno spremamo stvari. dolazi kirby po telku, kaput, ovo i ono da otfura doma. yaya kontrolira stvari u koferu za rodilište. svako malo curi iz vodenjaka. smirio sam se.
16.30 počeli su trudovi. zaboravite sve spike. nema nikakve pauze. stižu svakih 3-4 minute i to oni prvi! nisu jaki, ali su neugodni. sestra kaže da su to bezveze trudovi, yaya se baš i ne slaže. sestra tvrdi da se svakog sata prvorodilja otvara za centimetar. treba se otvoriti 10cm, dakle, u najnajboljem slučaju možemo očekivati porod za 9 sati, ne manje.
17.00 dolazimo u box, to je soba s krevetom u rodilištu. ima ih 6. u jednoj sobi do nas žena je u visokom stadiju trudova, strašno viče. kako sam bio na tečaju i stvarno sam pripremljen na sve, kužim da jako nekvalitetno diše za vrijeme truda, nikako si ne zna pomoći. yaya ima sve ozbiljnije trudove. ponavljam, trudovi su praktički bez pauze, možda, možda 30-tak sekundi je mir.
18.00 doktor kontrolira otvorenost. 6 centimetara! već! brzo ide, brzo. još samo 4! trudovi su sve bolniji. ne dam joj da jauče, tjeram je da diše. udah, izdah – fu-fu-fu-fu, isprekidan. ajmo! dobiva injekciju apaurina. epiduralnu smo se dogovorili već ranije da ne želimo ni u ludilu.
20.30 otvoreni smo 9 cm, ali je mjehur pun pa glavica još nije dovoljno u zdjelici. ima strahovite trudove, pokušava se popiškiti, nemoguće je to. kateter. fala bogu, krenula pipica
21.00 nešto prije 9 došao je naš primarni doktor koji želi obaviti porod. (do tada je ingerentan bio dežurni liječnik). totalno se otvorila. doktor mi veli da izađem iz boksa. kreće tiskanje! foto finiš!
21.05 kroz mali otvor pomičnih vrata vidim sve. babica i doktor vode tiskanje ko u nekom najuzbudljivijem sportu. y ga dobro tiska. čujem; skupi noge, udahni za vrijeme truda, zaustavi dah i tiskaj. ajdeeeee!!!
21.10 lovimo trudove ko surferi valove. adrenalin mi je vani na pet miliona. s druge strane, potpuno sam miran. suludo.
21.17 nakratko tišina. ništa ne vidim i ne čujem. izlazi jedna od doktorica, kaže: čestitam, kćer!
bože mili, bože moj... gledam...ne vjerujem, prekrasna je. ne mogu vam to opisati. ljubim yayu. ima «onaj» nenadjebivi osmijeh. ne vjerujem da je baš najsvjesnija što se događa. umorna je. milina je...lucija plače. baš i nema neku koordinaciju ručica.
21.22 luca odlazi, kreće porod posteljice. kao, vele, najstrašnije za gledat. ma dajte, molim vas. kao, neki padaju u nesvjest kad vide posteljicu. ja nisam nikakav taf gaj, ali prizor mi je više smiješan, fura me na one alien 1, 2, 3. ma, ništa strašno. guba.
21.30 nakratko vraćaju lucu u ajpendeklu, mami na grudi. kratko, minutica. u prolazu me sestra pita želim li pozdraviti kćer. naravno da hoću! dajem joj pusu u čelo, to je nešto najnajljepše u životu. nema ničeg usporedivog. kakva koža! saten. kakvo biće! predivno. samo da je nisam zarazio nekom svojom prljavštinom, kažem. sve je u redu, kaže sestra. (lucija: 3750g/52cm)
- - - -
ljudi, nemam više koncentracije. mogo bi tek sada prave stvari napisati. ali ne mogu. samo ću reći da je vlado šagadin zvao cijelo vrijeme poroda, pa niste valjda sumnjali da on ne zna doktoricu koja je bila dežurna na porodu! «jel vi znate vladu šagadina?» «kako ne bi znao, jako, jako mi je drag!» «e, pa on zove svako malo, znate, mi smo se upoznali preko elvisa, al, dobro, nije sad to važno....» bilo je negdje oko pola šest. eto, kakvog sam prijatelja dobio s ovim sajtom! kužim da on sve, sve zna, kao da je s nama u boksu. nevjerojatno.
hvala ti vlado. hvala emilu. hvala doktoru zlopaši i doktoru radakoviću. i svima.
hvala vam puno!
u 23.15 sam s mamom, tetom zrinkom i tetom safić liznuo (manje od prsta!) malo šampanjca. nakon više od 6 godina pio sam alkohol. ni na svadbi nisam htio, nego šuknuo ispod stola.
- - - -
oprostite mi što baš nisam najsuvisliji, ili sam, bojim se, djelovao skenerski hladno. malo sam...maka. samo da mi se isplakat.
moje cure su mi sve moje na svijetu.
ispričavam se svima koje nisam spomenuo, a neizostavni su dio današnjeg dana, najvažnijeg u mom i yayinom životu. ne mogu se smiriti.
p.s. svim novopečenim tatama preporučam da pohađaju tečaj. neće postati ginekolozi, ni doktori medicine, ali će biti spremni na sve i neće raditi nevolje sebi, svojima i liječnicima. jako, jako je dobro saznati neke stvari unaprijed! meni je koristilo, a time i yayi i luciji.
