001 // 002 // 003 // 004 // 005 // 006 // 007 // 008 // 009 // 010 // 011 // 012 // 013 // 014 // 015 // 016
| 18.11.2001 | • | 19.11.2001 | • | 20.11.2001 | • | 21.11.2001 | • | 22.11.2001 | • | 23.11.2001 | • | 24.11.2001 | • | 26.11.2001 | • | 27.11.2001 | • | 29.11.2001 | • | 30.11.2001 | • | 1.12.2001 | • | 2.12.2001 | • | 3.12.2001 | • | 4.12.2001 | • | 5.12.2001 | • | 6.12.2001 | • | 7.12.2001 | • | 8.12.2001 | • | 9.12.2001 | • | 10.12.2001 | • | 11.12.2001 | • | 12.12.2001 | • | 13.12.2001 | • | 14.12.2001 | • | 15.12.2001 | • | 16.12.2001 | • | 17.12.2001 | • | 18.12.2001 | • | 19.12.2001 | • | 20.12.2001 | • | 21.12.2001 | • | 22.12.2001 | • | 23.12.2001 | • | 24.12.2001 | • | 25.12.2001 | • | 26.12.2001 | • | 27.12.2001 | • | 28.12.2001 | • | 29.12.2001 | • | 30.12.2001 |
07.12.2001
huh. dobro je, malo po malo kompletiram spisak; a-ha, špiri bi trebalo poklonit ovo, za ženu sam se isto sjetio, e.+ m. - knjige ( ko će pogodit što nemaju?, onda zovem e. za m. i m. za e. unakrsno).
a za muter ne znam. prestala mi je u zadnje vrijeme kupovat pidžame, valjda otkad se sviđaju mojoj ženi. cijeli život je bed s tim pidžamama. uvijek su rezultat madrs ukusa, a on je, katkad, čudan. da se ni slučajno ne bi smijale nekoj od mojih pidžama, običavao sam s prijašnjim jebačicama spavat samo u potkošulji, onoj plavoj od levisa, ta je dobra za jebanje (+ 5 kapi "minotaura" na mošnje). mada u sobi bilo i -50. i gaće sam pomno birao, da nemaju žuto naprijed/ smeđe otraga, dobro, u žurbi je oprostivo, al onda moraju bit crne. kasnije, kad bi veza postajala bez-veza "stalnu" bi curicu upoznavao s nekim meni omiljenim manama; u krevetu nisam skidao čarape/ nisam skidao danima/ jedneteiste čarape.
u isto vrijeme, micice s kojima sam malko varuckao "oficijelne", častio bi s "levis plavom" + dolce baganna 'ćicama ( ako ni zbog čega, "blagajnicu" ću pamtiti po tome) bez kolorističkih upozorenja za "sprijeda" i "straga". + skidao sam čapare. al od pidžamerosa sam bježao ko vrag od tamjana. ljubavnicama mlad čovjek uvijek poklanja dužnu/preveeeliku pažnju. isprva, bude ti bed, tek kasnije shvatiš da si bio apsolutno u pravu, mislim, u pravu što "jedinoj" nisi poklonio (svi se pokloni na kraju zbrajaju, aj ne seri, skužiš da si mogo kupit krasan polovni autić) i svoju, samo za buduću ženu čuvanu, monogamiju. (arrrrrrrrrrgh!)
za svetog sam nikolu dobio, falabogunapitanju, 6 pari sivih za 15 kuna zimskih čarapa koje sam ni ne trepnuvši odložio na 237 pari istih takvih sivih teddybear čarapa dobivenih za prijašnje blagdane. jer jednom ću sigurno poderat svih preostalih 826284 pari koje mi se đaju-svi, a kako ću ili ful bankrotirati ili biti tolko debeo da neću moći kroz kućna vrata (san o kupnji čarapa raprsnut će se poput sapunice) ili u dućkasu neće imat broj 52 da ih stavim na svoje nabuhle 45 debele buhtle, ovogodišnje poklonjene čarape mogle bi me spasiti silnih neugodnosti. ima ona poslovica: čovjek bez cipela nije čovjek. hrabro zaključujem da se i odsustvo čarapa u spomenutoj poslovici podrazumijeva kao znak čovjekove nečovječnosti. (zanemarimo sad da u nekim pokrajinama furaju mokasine na bosu nogu)
zato je brodo da se muter pobrinula.
isto nije loše da mi je kupila gomilu čokoladnih proizvoda taman prije uvođenja dijete. otkad se ta gomilica nalazi po ladicama u kuhinji/wc-u/ispod parketa (nisam ja lud, već moja luda žena misli da mi je može sakrit. zato sam je ja sam sakrio. od nje, jamačno) dijeta je pravo uživanje, rekli bi u kuala lumpuru - pičkin dim.
e. mi je danas poklonio i nutellu, al neću je požderat odmah, nego tek u finalnoj fazi dijete, onda kad se već pada s nogu. priča se da bi mi za božić i novu pod bor moglo sjesti i pakovanje nutelle od 3kg. pljeskam ručicama; takvo riganje nije viđeno još od monty paytona - "meaning of life". pozivam video/foto amatere da ovjekovječe spektakl.
ženi sam reko da bi bilo vrlo zgodno da me u mahovinici, kraj svih onih stričeka i teta, zatekne i brand new mini disc. priznajem, faktor iznenađenja u tom slučaju izostaje, ali, fuck it, možda i bolje.
da li bi me, kojim slučajem, trebalo zabrinuti što se y (za sada) oglušava na moju želju/ zahtjev vrijednu 2500 kuna? ne, ja vjerujem u ljubav.
dobri stari oliver.
srećom nije se utopio onomad kad je pao s jahte.
a za muter ne znam. prestala mi je u zadnje vrijeme kupovat pidžame, valjda otkad se sviđaju mojoj ženi. cijeli život je bed s tim pidžamama. uvijek su rezultat madrs ukusa, a on je, katkad, čudan. da se ni slučajno ne bi smijale nekoj od mojih pidžama, običavao sam s prijašnjim jebačicama spavat samo u potkošulji, onoj plavoj od levisa, ta je dobra za jebanje (+ 5 kapi "minotaura" na mošnje). mada u sobi bilo i -50. i gaće sam pomno birao, da nemaju žuto naprijed/ smeđe otraga, dobro, u žurbi je oprostivo, al onda moraju bit crne. kasnije, kad bi veza postajala bez-veza "stalnu" bi curicu upoznavao s nekim meni omiljenim manama; u krevetu nisam skidao čarape/ nisam skidao danima/ jedneteiste čarape.
u isto vrijeme, micice s kojima sam malko varuckao "oficijelne", častio bi s "levis plavom" + dolce baganna 'ćicama ( ako ni zbog čega, "blagajnicu" ću pamtiti po tome) bez kolorističkih upozorenja za "sprijeda" i "straga". + skidao sam čapare. al od pidžamerosa sam bježao ko vrag od tamjana. ljubavnicama mlad čovjek uvijek poklanja dužnu/preveeeliku pažnju. isprva, bude ti bed, tek kasnije shvatiš da si bio apsolutno u pravu, mislim, u pravu što "jedinoj" nisi poklonio (svi se pokloni na kraju zbrajaju, aj ne seri, skužiš da si mogo kupit krasan polovni autić) i svoju, samo za buduću ženu čuvanu, monogamiju. (arrrrrrrrrrgh!)
za svetog sam nikolu dobio, falabogunapitanju, 6 pari sivih za 15 kuna zimskih čarapa koje sam ni ne trepnuvši odložio na 237 pari istih takvih sivih teddybear čarapa dobivenih za prijašnje blagdane. jer jednom ću sigurno poderat svih preostalih 826284 pari koje mi se đaju-svi, a kako ću ili ful bankrotirati ili biti tolko debeo da neću moći kroz kućna vrata (san o kupnji čarapa raprsnut će se poput sapunice) ili u dućkasu neće imat broj 52 da ih stavim na svoje nabuhle 45 debele buhtle, ovogodišnje poklonjene čarape mogle bi me spasiti silnih neugodnosti. ima ona poslovica: čovjek bez cipela nije čovjek. hrabro zaključujem da se i odsustvo čarapa u spomenutoj poslovici podrazumijeva kao znak čovjekove nečovječnosti. (zanemarimo sad da u nekim pokrajinama furaju mokasine na bosu nogu)
zato je brodo da se muter pobrinula.
isto nije loše da mi je kupila gomilu čokoladnih proizvoda taman prije uvođenja dijete. otkad se ta gomilica nalazi po ladicama u kuhinji/wc-u/ispod parketa (nisam ja lud, već moja luda žena misli da mi je može sakrit. zato sam je ja sam sakrio. od nje, jamačno) dijeta je pravo uživanje, rekli bi u kuala lumpuru - pičkin dim.
e. mi je danas poklonio i nutellu, al neću je požderat odmah, nego tek u finalnoj fazi dijete, onda kad se već pada s nogu. priča se da bi mi za božić i novu pod bor moglo sjesti i pakovanje nutelle od 3kg. pljeskam ručicama; takvo riganje nije viđeno još od monty paytona - "meaning of life". pozivam video/foto amatere da ovjekovječe spektakl.
ženi sam reko da bi bilo vrlo zgodno da me u mahovinici, kraj svih onih stričeka i teta, zatekne i brand new mini disc. priznajem, faktor iznenađenja u tom slučaju izostaje, ali, fuck it, možda i bolje.
da li bi me, kojim slučajem, trebalo zabrinuti što se y (za sada) oglušava na moju želju/ zahtjev vrijednu 2500 kuna? ne, ja vjerujem u ljubav.
dobri stari oliver.
srećom nije se utopio onomad kad je pao s jahte.
