001 // 002 // 003 // 004 // 005 // 006 // 007 // 008 // 009 // 010 // 011 // 012 // 013 // 014 // 015 // 016
| 18.11.2001 | • | 19.11.2001 | • | 20.11.2001 | • | 21.11.2001 | • | 22.11.2001 | • | 23.11.2001 | • | 24.11.2001 | • | 26.11.2001 | • | 27.11.2001 | • | 29.11.2001 | • | 30.11.2001 | • | 1.12.2001 | • | 2.12.2001 | • | 3.12.2001 | • | 4.12.2001 | • | 5.12.2001 | • | 6.12.2001 | • | 7.12.2001 | • | 8.12.2001 | • | 9.12.2001 | • | 10.12.2001 | • | 11.12.2001 | • | 12.12.2001 | • | 13.12.2001 | • | 14.12.2001 | • | 15.12.2001 | • | 16.12.2001 | • | 17.12.2001 | • | 18.12.2001 | • | 19.12.2001 | • | 20.12.2001 | • | 21.12.2001 | • | 22.12.2001 | • | 23.12.2001 | • | 24.12.2001 | • | 25.12.2001 | • | 26.12.2001 | • | 27.12.2001 | • | 28.12.2001 | • | 29.12.2001 | • | 30.12.2001 |
26.12.2001
žena je jutros (oko 13h, da se razumijemo) otišla s frendicom i njenom kompanijom šetat po gradu. ne bi to trebalo biti ništa neuobičajeno da nas dvoje nemamo jedno sasvim nerazumljivo nepisano pravilo (stoga i pišu zakone, da budale razumiju); praktički se nikad ne razdvajamo.
priznajem, druženje me s tom njenom prijateljicom ne dovodi do ekstaze, mada nemam ništa protiv nje. ne kužim, kaj se u braku ne mogu imat OSOBNI prijatelji?! ako mogu, znači da postoje i oni koji to nisu! jasno?! jasno.
malko ćemo taj segment korigirati.
u međuvremenu sam zvao čovjeka zaduženog za tehničke probleme giga u dubrovniku; dlanovi su mi se znojili i čelo rumenilom rosilo još prilikom štampanja 098...., pokazat će se - s pravom. šutljiv neki čovo s druge strane etera; pojma nema kad bi trebala biti tonska (rano je, bratko, di ćeš znat 6 dana prije?!), a problem drugog gitarskog pojačala trenutačno se čini posvema nerješivim. dudo dudo, mantram si dok čavrljam(o) (kurac, samo ja čampri), ooooo duuudo mooooj, nevoljo majčina, O ČEMU SE OVDJE RADI?!?!!?! HEJ, TREBA MI USRANO NAJUSRANIJE GITARSKO POJAČALO, pa nebi li ga šlepao sa sobom u avion, ili pak da mi ga bacaju ko kufer u avionski spremnik. a mog sugovornika boli kurčubić odavde do tirane!? šutnja. čujemo se.
- - - -
dok je žena bauljala po gornjem gradu prihvatio sam se krvavog posla.
hajde da pojasnim; mnoge piseve (što moje sviranje, što čitavog banda) pohranjujem na najobičnije kazete. većinom su to zameci pjesama koji kasnije, usavršeni, završavaju u kompjuteru. a ima i piseva koje mjesecima ne mogu zgotoviti, i uvijek kad ih poslušam čine mi se svježim i ful mi je žao što sam ih nesposoban dovršiti. ima i govana, ajooooj!!! djeco, radi se o tonama kazeta koje mi se motaju po torbi. većina ih je bez ikakvih koordinata, nikako ne mogu pronać što trebam. a mnogim se počecima treba s poštovanjem vratiti jer taj početni impuls najčešće ima i magičnost koja se daljnjom nadogradnjom gotovo uvijek gubi. slušajući tako song samo u fragmentima i osnovnim konturama pokušavam dokučit gdje smo ga kasnije sjebali. najbolje im je provjeriti vjerodostojnost nakon 5,6 mjeseci posta; ako me i tada furaju, znači da su good. danima ne znam di mi je npr. nešto nazvano "jovanotti" (opet nemam naslov za pjesmu, popizdit ću, nikad mi se to nije događalo).
nisam anarhičan, maa neee, naprosto mrzim zapisivati po kazetama, one su mi, onako, mile i drage/ tople i ljudske (za razliku od cd-a koji služe samo tome da se nekom mazne njegova glazba ili pak da sebi za svoj album zaključim: gotovo je, dragi!)) i ne zaslužuju da se mjuza na njima bilježi birokratski. zato mi se sve pomiješa i na kraju imam osjećaj ko da sam dijete izgubio. depresija.
eh, danas sam upro nać "jovanottija". 7 kazeta x 90minuta. naravno, usput sam se naslušao svega i svačega.
i sve sam notirao; sad su pisići ko vojnici....sve jedan drugom do uha.
evo, baš se trudim i sebi i vama dokazati da su mi dragi ko i prije "postrojavanja".... grrrrrrrrrrrrrhhhhhnnmmmmmm!
priznajem, druženje me s tom njenom prijateljicom ne dovodi do ekstaze, mada nemam ništa protiv nje. ne kužim, kaj se u braku ne mogu imat OSOBNI prijatelji?! ako mogu, znači da postoje i oni koji to nisu! jasno?! jasno.
malko ćemo taj segment korigirati.
u međuvremenu sam zvao čovjeka zaduženog za tehničke probleme giga u dubrovniku; dlanovi su mi se znojili i čelo rumenilom rosilo još prilikom štampanja 098...., pokazat će se - s pravom. šutljiv neki čovo s druge strane etera; pojma nema kad bi trebala biti tonska (rano je, bratko, di ćeš znat 6 dana prije?!), a problem drugog gitarskog pojačala trenutačno se čini posvema nerješivim. dudo dudo, mantram si dok čavrljam(o) (kurac, samo ja čampri), ooooo duuudo mooooj, nevoljo majčina, O ČEMU SE OVDJE RADI?!?!!?! HEJ, TREBA MI USRANO NAJUSRANIJE GITARSKO POJAČALO, pa nebi li ga šlepao sa sobom u avion, ili pak da mi ga bacaju ko kufer u avionski spremnik. a mog sugovornika boli kurčubić odavde do tirane!? šutnja. čujemo se.
- - - -
dok je žena bauljala po gornjem gradu prihvatio sam se krvavog posla.
hajde da pojasnim; mnoge piseve (što moje sviranje, što čitavog banda) pohranjujem na najobičnije kazete. većinom su to zameci pjesama koji kasnije, usavršeni, završavaju u kompjuteru. a ima i piseva koje mjesecima ne mogu zgotoviti, i uvijek kad ih poslušam čine mi se svježim i ful mi je žao što sam ih nesposoban dovršiti. ima i govana, ajooooj!!! djeco, radi se o tonama kazeta koje mi se motaju po torbi. većina ih je bez ikakvih koordinata, nikako ne mogu pronać što trebam. a mnogim se počecima treba s poštovanjem vratiti jer taj početni impuls najčešće ima i magičnost koja se daljnjom nadogradnjom gotovo uvijek gubi. slušajući tako song samo u fragmentima i osnovnim konturama pokušavam dokučit gdje smo ga kasnije sjebali. najbolje im je provjeriti vjerodostojnost nakon 5,6 mjeseci posta; ako me i tada furaju, znači da su good. danima ne znam di mi je npr. nešto nazvano "jovanotti" (opet nemam naslov za pjesmu, popizdit ću, nikad mi se to nije događalo).
nisam anarhičan, maa neee, naprosto mrzim zapisivati po kazetama, one su mi, onako, mile i drage/ tople i ljudske (za razliku od cd-a koji služe samo tome da se nekom mazne njegova glazba ili pak da sebi za svoj album zaključim: gotovo je, dragi!)) i ne zaslužuju da se mjuza na njima bilježi birokratski. zato mi se sve pomiješa i na kraju imam osjećaj ko da sam dijete izgubio. depresija.
eh, danas sam upro nać "jovanottija". 7 kazeta x 90minuta. naravno, usput sam se naslušao svega i svačega.
i sve sam notirao; sad su pisići ko vojnici....sve jedan drugom do uha.
evo, baš se trudim i sebi i vama dokazati da su mi dragi ko i prije "postrojavanja".... grrrrrrrrrrrrrhhhhhnnmmmmmm!
