001 // 002 // 003 // 004 // 005 // 006 // 007 // 008 // 009 // 010 // 011 // 012 // 013 // 014 // 015 // 016
| 18.11.2001 | • | 19.11.2001 | • | 20.11.2001 | • | 21.11.2001 | • | 22.11.2001 | • | 23.11.2001 | • | 24.11.2001 | • | 26.11.2001 | • | 27.11.2001 | • | 29.11.2001 | • | 30.11.2001 | • | 1.12.2001 | • | 2.12.2001 | • | 3.12.2001 | • | 4.12.2001 | • | 5.12.2001 | • | 6.12.2001 | • | 7.12.2001 | • | 8.12.2001 | • | 9.12.2001 | • | 10.12.2001 | • | 11.12.2001 | • | 12.12.2001 | • | 13.12.2001 | • | 14.12.2001 | • | 15.12.2001 | • | 16.12.2001 | • | 17.12.2001 | • | 18.12.2001 | • | 19.12.2001 | • | 20.12.2001 | • | 21.12.2001 | • | 22.12.2001 | • | 23.12.2001 | • | 24.12.2001 | • | 25.12.2001 | • | 26.12.2001 | • | 27.12.2001 | • | 28.12.2001 | • | 29.12.2001 | • | 30.12.2001 |
28.12.2001
danas sam preveo bakicu preko ceste. preko ilice, preciznije. ne, nismo išli preko zebre, išli smo preko tramvaja i automobila.
"prevođenje bakice preko ceste", bože, zvuči kao tipski moment iz narodnog predanja; tja, tko još mari. vrlo rijetko, uopće, budem u prilici da napravim dobro djelo. ili mi se samo tako čini. prezauzet sam činjenjem dobrog za sebe i svoj prdež.
u božićne dane ko da sam na nekoj provjeri. gužva je, buraz, žuri mi se, tražim duge gaće (plave il sive)/ potkošulju dugih rukava (nema nema, majko, tebi ću to ostavit u amanet), tražim OSOBNU vagu (e, jebiga, neeeemaaa, neeemaa ni jedne po svim usranim dućanima u najdužoj metropolskoj ulici, ako zanemarimo radničku cestu, na čijem se zanemarivanju laganica mogla zaradit jedinica u oš "karl marx" sedamdesetineke), tražim ženu koja pak traži parking, tražim češalj, tražim da mi promijene pinov "sd hills" u "cd hills" (to je važno u vražju mater) i tako dalje, sisavci moji. i u cijeloj toj gunguli, na pločniku djevojčurak (15-17 g.) prosi; gladna sam, gladna sam, dajte mi za hranu! (u takvim trenucima imam osjećaj da sam usred epizode vrdoljakovog/marinkovićevog "kiklopa". ja sam, naravno, eustahije/melkior nenadjebivi tresić) ne, nije sjedila uz mantinelu, onako džombasto i bezvoljno pokazujući invalidne epitete, ne...stajala je i s panikom u zjenama zaustavljala prolaznike. užas mi je u glavi, normalno, pičim dalje, arrrrgggh, bjež' tugo jado i čemeru! u sekundi mi prolazi slijedeće: a) zaradi, nisi bolesna (bljak, gadim se samom sebi) b) e, mamiceti, sad ću te potegnut za rukav, uvest u konzum, pa biraj! al lovu ne dam! (kako je sve to uzaludno, mili moj, pomislim. a najuzaludniji od sveg' si ti sam, dragiša!) c) ima li, čak i u okvirima prošnje, nižeg nivoa od onog "gladna sam"?! jebote, nema. možda zaista ne sere.
obavio sam dućkas i tražio musavo derle pogledom; nije je bilo. osjećao sam se usrano u trokurac. da li ju je neko nahranio, ili istu ili neku drugu spiku prodaje 100m niže/više....nije bitno, bitno je da ja nisam majka tereza, ali sam glavati egoistični fafonja i kurit ću se u paklu!
nešto kasnije, neka me gospođa moli (opet u supermarketu, koji debilizam, nonstop sam u dućanima) da joj pokažem pjenu za brijanje, jer jelte, ona pojma nema kako izgleda, ni što je to, a muž će je špotat ako mu ne kupi. kako sam netom zajebo s curetkom, uložio sam cijelog sebe u istraživačkom procesu; evo je, neee, nijeee, lažem! lažem, gospođo, čekajte.....hmmmm...., aaaaa...tu je!!! ženi se crtala zbunjola na faci; ma, ne lažete, ne lažete, puno vam hvala!
- - - -
na drugi dan božića, kod kuma na večeri, žnjapali smo same bakanalije; losos, pašteta od tartufa, tostići, bakalar u pireu, štrukle, šlag sa avokadom (!?).
i sve bi, zaista, bilo u redu da nisam njupao i kavijar; kavijar je ona mrva koja definitivno preteže da me počne žderat gospodična savjest; paralelno mi se ukazuje slika menzetine ili nedajbože "narodne kuhinje". skliska tema, buraz. kao, tako sam daleko, ali istovremeno i na trepavicu blizu; pa se upitam: koji sam ja kurčev kurac?!
jebiga, imate ljudi od rođenja primitivnih i licemjernih. (tolko debatiranja oko bezvezne riblje ikre, svašta!)
nažalost, jedan sam od njih....a tolko se trudim.....ha, možda zato....i jesam takav.
"prevođenje bakice preko ceste", bože, zvuči kao tipski moment iz narodnog predanja; tja, tko još mari. vrlo rijetko, uopće, budem u prilici da napravim dobro djelo. ili mi se samo tako čini. prezauzet sam činjenjem dobrog za sebe i svoj prdež.
u božićne dane ko da sam na nekoj provjeri. gužva je, buraz, žuri mi se, tražim duge gaće (plave il sive)/ potkošulju dugih rukava (nema nema, majko, tebi ću to ostavit u amanet), tražim OSOBNU vagu (e, jebiga, neeeemaaa, neeemaa ni jedne po svim usranim dućanima u najdužoj metropolskoj ulici, ako zanemarimo radničku cestu, na čijem se zanemarivanju laganica mogla zaradit jedinica u oš "karl marx" sedamdesetineke), tražim ženu koja pak traži parking, tražim češalj, tražim da mi promijene pinov "sd hills" u "cd hills" (to je važno u vražju mater) i tako dalje, sisavci moji. i u cijeloj toj gunguli, na pločniku djevojčurak (15-17 g.) prosi; gladna sam, gladna sam, dajte mi za hranu! (u takvim trenucima imam osjećaj da sam usred epizode vrdoljakovog/marinkovićevog "kiklopa". ja sam, naravno, eustahije/melkior nenadjebivi tresić) ne, nije sjedila uz mantinelu, onako džombasto i bezvoljno pokazujući invalidne epitete, ne...stajala je i s panikom u zjenama zaustavljala prolaznike. užas mi je u glavi, normalno, pičim dalje, arrrrgggh, bjež' tugo jado i čemeru! u sekundi mi prolazi slijedeće: a) zaradi, nisi bolesna (bljak, gadim se samom sebi) b) e, mamiceti, sad ću te potegnut za rukav, uvest u konzum, pa biraj! al lovu ne dam! (kako je sve to uzaludno, mili moj, pomislim. a najuzaludniji od sveg' si ti sam, dragiša!) c) ima li, čak i u okvirima prošnje, nižeg nivoa od onog "gladna sam"?! jebote, nema. možda zaista ne sere.
obavio sam dućkas i tražio musavo derle pogledom; nije je bilo. osjećao sam se usrano u trokurac. da li ju je neko nahranio, ili istu ili neku drugu spiku prodaje 100m niže/više....nije bitno, bitno je da ja nisam majka tereza, ali sam glavati egoistični fafonja i kurit ću se u paklu!
nešto kasnije, neka me gospođa moli (opet u supermarketu, koji debilizam, nonstop sam u dućanima) da joj pokažem pjenu za brijanje, jer jelte, ona pojma nema kako izgleda, ni što je to, a muž će je špotat ako mu ne kupi. kako sam netom zajebo s curetkom, uložio sam cijelog sebe u istraživačkom procesu; evo je, neee, nijeee, lažem! lažem, gospođo, čekajte.....hmmmm...., aaaaa...tu je!!! ženi se crtala zbunjola na faci; ma, ne lažete, ne lažete, puno vam hvala!
- - - -
na drugi dan božića, kod kuma na večeri, žnjapali smo same bakanalije; losos, pašteta od tartufa, tostići, bakalar u pireu, štrukle, šlag sa avokadom (!?).
i sve bi, zaista, bilo u redu da nisam njupao i kavijar; kavijar je ona mrva koja definitivno preteže da me počne žderat gospodična savjest; paralelno mi se ukazuje slika menzetine ili nedajbože "narodne kuhinje". skliska tema, buraz. kao, tako sam daleko, ali istovremeno i na trepavicu blizu; pa se upitam: koji sam ja kurčev kurac?!
jebiga, imate ljudi od rođenja primitivnih i licemjernih. (tolko debatiranja oko bezvezne riblje ikre, svašta!)
nažalost, jedan sam od njih....a tolko se trudim.....ha, možda zato....i jesam takav.
